За аферу "Кисеоник" запријећене казне до 15 година затвора, односно до 100.000 КМ

Потенцијално, у цијелој причи прекршен је и Кривични законик Републике Српске, а запријећене казне одговорнима су новчане – до 100.000 марака, односно до 15 година затвора.

“Прекршена су комплетна поглавља Закона о лијековима и медицинским стредствима БиХ која се односе на услове за промет и дозволе за промет лијекова, јер је евидентно да се пацијентима при лијечењу давао кисеоник који није медицински. Нажалост, за кисеоник који је употријебљен немогуће је испитати квалитет, али суштина је да га нико није контролисао, а да га засигурно није контролисала Агенција за лијекове БиХ која је једина овлаштена да контролише квалитет лијекова који су стављени у промет у БиХ. Чак је и сам поступак узорковања од стране лабораторије из Србије, а по наредби Владе Републике Српске незаконит и супротан члану 9. Закона о лијековима и медицинским средствима БиХ. У најбољем случају ради се о прекршајним радњама које поменути закон прописује кроз казнене одредбе на основу којих је прописана новчана казна и забрана прометовања”, објашњава Кисин Загајац.

Прекршајне одредбе Закона о лијековима и медицинским средствима Би Х су сљедеће:

(1) Новчаном казном у износу од 30.000 КМ до 100.000 КМ казниће се за прекршај правно лице ако:

а) стави у промет лијек у БиХ који нема дозволу за промет коју је издала Агенција (члан 29. став (1) тачка),
ф) не поступи, односно поступи противно рјешењу фармацеутског инспектора односно инспектора (члан 126. и члан 127.),
(2) За прекршаје из става (1) овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 5.000 КМ до 10.000 КМ.

Ако је код одговорних, који су годинама у здравственим установама користили технички умјесто медицинског кисеоника, постојало сазнање и свијест о томе да је таква радња забрањена, постоји основана сумња да се ради и о кривичном дјелу “производња и стављање у промет производа штетних за лијечење”, каже наша саговорница.

“Наравно, ту је и одговорност овлаштених лица, као и мотиви за кориштење техничког гаса умјесто медицинског иако је и медицински доступан на тржишту, као што смо видјели из посљедњих изјава”, наводи Кисин Загајац.

За кршење члана Кривичног законика РС у вези са производњом и стављањем у промет производа штетних за лијечење предвиђене су сљедеће казне:

Члан 202

(1) Ко производи, продаје или на други начин ставља у промет лијекове или друга средства за лијечење која су штетна за здравље, казниће се казном затвора до двије године и новчаном казном.

(4) Ако је усљед дјела из ст. 1, 2. и 3. овог члана наступила тешка тјелесна повреда или тешко нарушење здравља једног или више лица, учинилац ће се казнити за дјела из ст. 1. и 2. овог члана казном затвора од једне до осам година, а за дјело из става 3. овог члана казниће се казном затвора од три мјесеца до три године.

(5) Ако је усљед дјела из ст. 1, 2. и 3. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити за дјела из ст. 1. и 2. овог члана казном затвора од двије до дванаест година, а за дјело из става 3. овог члана казниће се казном затвора од једне до осам година.

Кисин Загајац истиче да кривичне санкције носи и одлука да се технички кисеоник плаћа као медицински.

“Уколико је постојао мотив стицања одређене материјалне користи или погодности, тј. ако се утврди да цијена плаћена за испоручени технички кисеоник одговара тржишној цијени медицинског, која је много већа од цијене техничког, дефинитивно потврђује постојање кривичног дјела ‘злоупотреба службеног положаја или овлаштења’ из члана 315. Кривичног законика Републике Српске. Поред наведеног  прекршене су и одредбе Закона о јавним набавкама БиХ, као и очигледно погодовање при јавној набавци што такође представља и прекршај и кривично дјело”, објашњава наша саговорница.

За кривично дјело “злоупотреба службеног положаја или овлаштења” предвиђене су казне затвора до 15 година:

Члан 315

(1) Службено или одговорно лице које искориштавањем свог службеног положаја или овлаштења, прекорачењем границе свог службеног овлаштења или неизвршењем своје службене дужности прибави себи или другом неку корист, другом нанесе штету или теже повриједи права другог, казниће се казном затвора од једне до пет године.

(4) Ако је дјело из ст. 1, 2. и 3. овог члана извршено при вршењу јавних набавки или на штету средстава буџета Републике Српске, јавних фондова или других јавних средстава, учинилац ће се казнити казном затвора од три до петнаест година.

Наша саговорница истиче да суштина афере „Кисеоник“ није само у питању „какав кисеоник пацијенти удишу“ већ како се уопште десило да се крај пацијената нађе лијек који нико није контролисао и који нема својство лијека.

“То никако нису неке небитне процедуре и администрације како то слушамо  у изјавама одговорних. Напротив, ради се о једном од најбитнијих закона чије непоштовање можемо платитити животима, са великим упитником да ли су најгоре посљедице  већ наступиле у међувремену у нашем незнању и њиховом порицању. Такође, посебну проблематику представљају спинови који пласирају одговорна лица како би избјегли кривичну одговорност, као и дерогирање и омаловажавање институција иако су и они сами на челу истих”, закључила је Кисин Загајац за “Директ”.

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић поднио је пријаве Тужилаштву БиХ против акционарског друштва Техногас, директора Техногаса Станислава Чађе, директора УКЦ РС Владе Ђајића те министра здравља и социјалне заштите РС Алена Шеранића, због афере "Кисеоник". Тужилаштва у Федерацији БиХ покренула су истрагу у Зеници и Орашју.

Јавности није познато да је покренута истрага у случају Болнице Требиње која је, такође, умјешана у аферу "Кисеоник".

(Директ-портал)