Маратонци трче последњи круг

Пише: Вукота Говедарица 

Лидер Савеза независних социјалдемократа је у протеклих петнаест година небројено пута манипулисао у вези независности Републике Српске. Такође је у прошлости безброј пута најављивао како ће вратити све надлежности које су пренесене са Републике Српске на ниво БиХ.

Чак је најављивао тужбу против високих представника у БиХ, Волфганга Петрича и Педија Ешдауна за све укупно политичко насиље које су учинили у свом мандату, рачунајући да ће народ временом заборавити његове наводе. Ешдаун је умро крајем 2018. године а да најављена тужба против њега никада није покренута.

Петрич још увијек очекује могућу тужбу коју је Додик најавио у име Републике Српске.

Српски члан Предсједништва БиХ сада је најавио да ће Република Српска до 20. октобра имати написане све законе којима се један дио раније пренесених надлежности враћају Републици Српској а да ће 26. октобра бити заказана сједница Народне скупштине Републике Српске која ће о тим приједлозима одлучивати.

Дакле, врло брзо ћемо сазнати да ли је у питању квази тема или крајња намјера владајуће политичке елите у Републици  Српској.

Када је већ споменусмо, гдје је владајућа политичка елита Републике Српске када их изузмемо из постојећих афера?

На тему идеје о независности Републике Српске, унутар Босне и Херцеговине, једино се оглашава Милорад Додик. Он дјелује и као идеолог и као портпарол. Он се једини у јавности експонира по овом питању док остали ћуте и забринуто по себе климају главом.

Он се за сада понаша као да је једино њему стало да се пренесене надлежности врате Републици Српској али исто тако сви учесници на политичкој сцени знају да то он ради због константног пада личног рејтинга и одговорности коју носи за све и свакога. Истини за вољу, Додик је од оснивања, на тај начин поставио ствари у својој  партији тако па не треба чудити зашто остали ћуте и размишљају како се стрпити и спасити у бродолому који долази.

<имг срц="/стораге/имагес/2021/10/19/325110/маратонци-трце-последњи-круг-2.wебп" алт="" wидтх="750" хеигхт="500" />

С друге стране, ствари изгледају мало другачије.

Додик је свјестан да он само иступа у јавности а да ће други на правне акте стављати своје потписе.

Први који се налази у проблему је Радован Вишковић који је добио партијски задатак да Влада до сриједе припреми потребне акте. Такође, своје потписе на изгласане законе ставиће Недељко Чубриловић као предсједник НСРС и коначно, прије објављивања у Службеном гласнику, указ о проглашењу закона потписаће Жељка   Цвијановић у улози предсједника Републике Српске.

<имг срц="/стораге/имагес/2021/10/19/325111/маратонци-трце-последњи-круг-3.wебп" алт="" wидтх="748" хеигхт="490" />

Уколико захуктала криза, коју је изазвао Додик добије правац крајње намјере и реализације његове идеје, онда Вишковић, Чубриловић и Цвијановићева морају знати да  су формално правно они најодговорнији за оно са чим ће се суочити а не Милорад Додик.

У том случају, њих троје нису ништа друго него његови покусни кунићи у експерименту у коме тражи могућност за свој политички спас, што је немогућа мисија. Агонију свему томе ће свакако продужити Вијеће народа и могућност покретања заштите  виталног  интереса.

Биће врло занимљиво - да ли ће клуб Хрвата покренути витални интерес, јер за Бошњаке је то сасвим извијесно. Какву ће инструкцију Хрватима, који су дошли линијом ХДЗ-а, издати Драган Човић остаје да се види.Мислим да Човић неће много ризиковати.

<имг срц="/стораге/имагес/2021/10/19/325112/маратонци-трце-последњи-круг-4.wебп" алт="" wидтх="800" хеигхт="525" />

У овом случају коначну одлуку донијеће Уставни суд Републике Српске, односно Вијеће за заштиту виталног интереса и та одлука ће бити позната до краја године, изузев ако се буде вршио политички притисак да се не жури до избора.

Уколико Уставни суд на чијем челу се налази некадашњи Додиков министар, Џералд Селман, одбије покренуте виталне интересе, закони ће врло брзо ступити на снагу.

Ако је у питању квази тема и унапријед осмишљена политичка игранка, могуће је да се покренути витални интереси прихвате као основани и то  је онда излазна опција за произведену кризу у којој ће сву ватру у исфингираним оптужбама прогутати Селман, стари Додиков другар.

<имг срц="/стораге/имагес/2021/10/19/325113/маратонци-трце-последњи-круг-5.wебп" алт="" wидтх="428" хеигхт="285" />

Усвојени закони у Народној скупштини сматраће се пропалим те неће бити објављени у Службеном гласнику Републике Српске. Тако би се  криза окончала а Додик би нашао кривца у припаднику бошњачке националности и лако би се оправдао пред јавношћу.

Друга опција за Додиков излазак из хаоса који се спрема не постоји, изузев повлачење и капитулација када из страха буде видио како су прошли покусни кунићи његовог експеримента.

Ако је Додикова опција крајња намјера и враћање пренесених надлежности онда нека нам је Бог на помоћи.

У том расплету, догађаје је немогуће видјети без међународне интервенције.

Треба напоменути да је СФОР давне 2004. године предао мандат ЕУФОР-у. Међутим, Резолуцијом Савјета Безбиједности УН-а 1575 остала је клаузула да НАТО и даље остаје надлежан по питању сигурности уколико она буде угрожена.

<имг срц="/стораге/имагес/2021/10/19/325114/маратонци-трце-последњи-круг-6.wебп" алт="" wидтх="1024" хеигхт="694" />

Додикова најава да ће формирати Војску Републике Српске и преузети све војне гарнизоне на територији наше Републике Српске, уколико је у домену крајње намјере, пробудиће Сјеверно-атлански савез који ће одреаговати без икаквог оклијевања.

Срби се морају присјетити, тамо гдје долази НАТО, све се завршава међународном мировном конференцијом за коју би тешко имали снаге. Вјерујем да то многи Срби знају, али онај ко нас води тај очито неће да зна, јер не мисли о народу већ искључиво о себи и капиталу своје породице.

<имг срц="/стораге/имагес/2021/10/19/325115/маратонци-трце-последњи-круг-7.wебп" алт="" wидтх="1153" хеигхт="768" />

Ову могућу политичку сценографију, завршићу са неким личним сазнањима из времена док сам био на челу Српске демократске странке.

Имајући у виду да су искључиво Срби, што директно гласајући што индиректно потврђујући у Парламенту БиХ, наметнуте законе високих представника преносили    надлежности на ниво БиХ, у архиви СДС-а сам претражио све записнике са сједница страначких органа и увјериосе да СДС на својим органима никада није доносио одлуке о преношењу надлежности у којима је учествовао за разлику од СНСД који је исте прокламовао у јавности.

То су успјешно својим утицајем завршавали појединци преко изабраних представника који су морали стидљиво и нерадо да гласају за таква рјешења. Многи су платили цијену отпору који су давали, јер није Ешдаун џаба немилосрдно „сјекао“ кадрове СДС-а. СНСД је гласао са поносом, дубоко увјерен да је то прави пут којим Република Српска треба да иде.

Нашим народним посланицима који ће ускоро расправљати о закону којим се поново формира Војска Републике Српске препоручујем да обрате пажњу како су у оно вријеме Драган Калинић и Милорад Додик прогурали кроз НСРС сагласност за доношење првог Закона о одбрани БиХ 2003. године како би 2005-е Војска Републике Српске била угашена. И данас,послије толико година, сви су опет заједно, са осталим маратонцима, трче последњи круг.

(БН)