То што зовемо народом громогласно на све ћути. Надјачала га је грмљавина једног човјека!

Управо на овој сједници ,према наредбама Милорада Додика, предсједника СНСД-а требало би да се настави са враћањем надлежности са нивоа БиХ на ентитет, које је почело усвајањем Закона о лијековима и медицинским средствима. 

На овакве поступке стигле су многобројне реакције. Говори се о санкцијама, како функционерима, тако и цијелој РС. Прича о нестабилности и сукобима опет је актуелизована, а неријетко се помиње и рат.

БиХ полако клизи у нестабилан политички период, који би као резултат могао имати само још горе стање, колико год то изгледало немогуће.

Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке, каже да су поступци које је предузело руководство Републике Српске, односно "један човјек", једнострани и, ако слиједимо Устав БиХ, "они нису ништа друго него кршење Дејтонског споразума, у који се чудом заклињу". 

„Они осликавају нама добру познату селективност при тумачењу Дејтона, узимање оног што одређеној страни у том тренутку одговара, игноришућу све оно што не подупире таква стајалишта. Усвајање закона са одложеном примјеном није ништа друго до бацање димне завјесе и генерална проба за најављени повратак неких других надлежности, оних који се тичу Оружаних снага, СИПЕ, ОБА. Зашто на дневном реду није Регулаторна агенција за комуникације, на примјер?“, пита се Топић.

Оно што видимо након засједања Народне скупштине, која је сазвана како би као проточни бојлер само пропустила иницијативу оног који одлучује о животу и смрти, а наговијестила неке друге, још жешће, јесте појачани притисак из међународних кругова и опомена да је црвена линија пређена. 

„Притисак је појачан на парламентарце, предсједника парламента, предсједнике малих партнера у владајућој коалицији, који су се нашли у позицији између чекића и наковња и мислим да би мало ко од обичних смртника волио да се нађе у њихов кожи.  Ако им је вјеровати, спремни су - декларативно и патетично - да се жртвују за свој народ, који су у овој борби истурили, по добром старом обичају, испред себе. Занимљиво је, заправо, истражити шта тај исти народ жели – да ли су политичарима дали мандат да им вријеђају интелигенцију или да се боре за јавни интерес, један јесте и здравље популације. Да ли их подржавају у намјери да овај простор претворе у пусто острво, без могућности комуникације са остатком свијета? Да ли су им дали мандат да јавна добра крчме попут приватне прћије, да ли су им дали мандат да звецкају оружјем, иако ране из претходног рата нису зарасле, да ли одобравају коришћење ма каквог кисика, јер овако једино нам остаје да вјерујемо њима? То је и најтеже утврдити, јер то што зовемо народом громогласно на све ћути. Надјачала га је грмљавина једног човјека“, рекла је Топић.

Професор из Мостара Славо Кукић наводи да се овдје ради у класичном удару на уставни поредак. 

Јер, оно што је учињено, каже он, а и што се свакодневно чини, више се не може трпати под капу вербалног деликта. 

„При томе је, дакако, као и хиљаде пута у претходних 15 година примијењена Додикова тактика степ бy степ, тактика - направи корак, ослушни реакцију, а ако иста изостане, прави слиједећи, још деструктивнији корак за БиХ као државу“, рекао је Кукић за БУКУ.

Ових дана се, каже наш саговорник, ишло корак даље са Законом о агенцији за лијекове РС, којим је БиХ, и то на начин да је прекршен њен устав, развлаштена једне од својих уставних функција. 

„Успут, тај закон је усвојен по хитном поступку, а да његово усвајање није ни најављивано на сва звона. И за, дакако, постоје разлози, који су, опет, иманентни Додику. При томе, истина, не треба игнорирати његову намјеру да ударом на Агенцију за лијекове БиХ прикрије све оно што се у епидемији короне радило у сектору здравства, криминалне радње посебице.

Али, важно је исто толико да се овим, за обичан пук релативно безначајним законом, поново опипава пулс, како домаћих органа гоњења, тужитељства и судова прије свега, тако и центара свјетске моћи, САД и ЕУ, и ОХР-а и високог представника, посебице у вези с његовом спремношћу да искористи бонске овласти.

И за то у прелазним и завршним одредбама стоји да закон ступа на снагу тек шест мјесеци након његова објављивања у Службеном гласнику, јер све до тада се не може говорити о удару на уставни поредак“, рекао је Кукић.

Он не двоји да ће, ако изостану ове реакције, на ред доћи и закони којим се дефинитивно копирају акције каталонског предсједника Царлеса Пуигдемонта.

„А рекао бих да су те акције још радикалније“, каже Кукић, који очекује, прије свега, да Тужилаштво БиХ под хитно покрене процедуре заштите уставног поретка, да у складу с тиме од СИПА-е затражи да изврши свој дио посла како би се заштитила и БиХ и њен уставни поредак, да Суд БиХ ради свој дио посла итд. 

„Истодобно, пак, од ОХР-а, али и бруxеллеске и wасхингтонске администрације, очекујем да подузму мјере које ће рушилачке потезе и Додика и његове клике разобличити и грађанима послати поруку да посљедице њихове авантуре неће трпјети само они него сви грађани овог дијела БиХ“, објашњава наш саговорник упозоравајући да уколико се то не догоди, дакле координисана акција и домаћих органа правосуђа и свијета, будућност која нам се „смијеши“ није обећавајућа. 

„Напротив, све то ће присилити значајан дио грађана, оних који су сва ова десетљећа одољели напуштању властитих домова, да и сами спакирају ствари и главом без обзира здиме ван њезиних граница.“

Асим Мујкић, професор из Сарајева, каже да је овдје ријеч о авантуризму који коинцидира с криминалним аферама у које је Додик или његови најближи сарадници директно инволвиран. 

Он пита, зашто НСРС креће баш од Агенције за лијекове у  поступку враћања надлежности, а не, рецимо од ОСБиХ? 

Друго, каже наш саговорник, Додиково поступање не подрива само институционални оквир, процедуре па и сам устав на нивоу БиХ, већ поткопава кредибилитет и интегритет институција РС, посебно НСРС. 

„Понижавајуће је у посљедње двије три године слушати како Додик из Сарајева унапријед најављује када ће засједати НСРС, шта ће бити њезин дневни ред, и какве ће се одлуке донијети. То је ауторитарни стил владавине који се ничим не може легитимирати осим силом, уцјеном итд.“

Што се тиче уставног упоришта, Мујкић наводи да је јасно да пренос овлаштења није био могућ без ширег консензуса и прикладне парламентарне процедуре коју прописује устав. 

„То је, дакако, једини начин да се неке овласти пренесу или врате, нипошто на нижем административном нивоу. Изворни Дејтон управо подразумијева улогу и иницијативу Високог представника, који замјењује изворни консензус око државног разлога, да подузима кораке да учини цијелу БиХ одрживом демократијом. То је изворни Дејтон којег и ја подржавам“, наводи он. 

Што се тиче даљег развоја догађаја, Мујкић најприје очекује да ће опозиција у РС успјети да пресјече пупчану врпцу квази-патриотизма којом Додик успјешно манипулише и њима и грађанима сакривајући успјешно свој криминал. 

„Друго, очекујем значајнији ангажман међународне заједнице која је уистину запустила овај дио свијета. Морају се изнова повући неке црвене линије и изнова одредити визија будућности и механизми за њихово провођење јасније прецизирати, а мислим да се, судећи барем по саставу америчког тима за цијели регион на челу с Есцобаром и Хиллом, о томе ради.

Треће, мислим да ће евентуални пад Додикове ауторитарне власти послужити као први корак за рушење те етнонационалистичке бастиље на свим странама која нам свакодневно расељава становништво и својом неефикасношћу у борби против пандемије убија десетине суграђана,“ рекао је Мујкић.

(БУКА)