Ратари огорчени: Јесења сјетва скупља за 400 %

Овогодишњу јесењу сјетву на домаћим ораницама, угрожавају високе цијене репроматеријала, на првом мјесту минералних ђубрива, упозоравају пољопривредници. 

“Што се тиче УРЕЕ она је сада 200 КМ, што се тиче КАН-а он је 119, а прошле године отприлике у овом периоду ја сам купио шлепера за 45 КМ то је значи 3 пута поскупило. МПК ђубрива су 130-140, а била су 72-73 прошле године. Значи најбоље би било да смо ђубриво нисмо трошили, да смо продали сада, више би зарадили”, каже произвођач Бошко Радић.

Ако се расту цијена репроматеријала дода поскупљење горива, трошкови сјетве су огромни. Већина ратара је у дилеми, да ли да обраде и засију своје њиве пшеницом или да дефинитивно дигну руке од пољопривредне производње. 

“Ово је једна најскупља сјетва у историји, откако ја радим пољопривреду и људи се неће бавити пољопривредом, ја чак могуће први да ћу се престати бавити скроз пољопривредом, јер нема више ефекта, нема смисла”, наглашава Саво Бакајлић, предсједник Удружења пољопривредника Семберије и Мајевице.

Држава има маћехински однос према ратарима, истиче Бакајлић и додаје да се подстицаји дијеле шаблонски. С тим у вези, градско одјељење за пољопривреду Бијељине покренуло је иницијативу према ресорном министарству и Влади Српске да се подстицај за пшеницу повећа са садашњих 300 на 400 марака по хектару. На потезу је ресорно министарство. 

“Држава мора стати да помогне пољоприведи да опстане, догодиће се да остаће без хране.”, јасан је Бакајлић.

Поред драстичног скока цијена репроматеријала, аграрни сектор погођен је и растом цијена житарица, које су скупље за 50 до 100 одсто него 2019-те.  Неизвјесна јесења сјетва, одразиће се на приходе.

“Пољопривредници који се одлучују за сјетву махом иду на редуковану обраду, знатно редуковану употребу минералних ђубрива или готово без минералог ђубрива и исто тако можемо очекивати на љето да ћемо имати редуковане приносе”, каже Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољоприврединих произвођача Републике Српске.

О неизвјесности јесење сјетве говори и податак да у удружењу пољопривредних произвођача немају евиденцију о засијаним површинама, као ни о земљишту, које се планира обрадити. А могући пад домаће производње, условиће потребу за увозом. 

“Мораћемо се ослонити на увозне производе, а увозни производи, јер се ради о скоку цијена на међународним берзама ће бити значајно скупљи у односу на домаћу производњу”, упозорава економиста Миленко Станић.

У условима континуираних поскупљења све је извјесније да ће овосезонски усјеви бити преоловљени. А ако се не заштити домаћа производња остаћемо без хране, јер је неће имати ко производити, јасни су пољопривредници. 

(БН)