Вјерници прослављају Свету Петку, заштитницу жена

Преподобна мати Параскева рођена је у Епивату и, према записима српског владике Николаја Велимировића, поријеклом је Српкиња. Родитељи су јој били имућни и побожни, а осим ње имали су и сина Јевтимија, који је касније постао познати епископ мадитски.

Након смрти родитеља, дјевица Петка, жељна подвижништва Христа ради, отишла је у Цариград, па у јорданску пустињу, гдје се подвизавала до старости. Тада јој се јавио анђео Божији и рекао јој да се врати у отаџбину.

У Епивату је проживјела још двије године у непрестаном посту и молитви и онда је предала душу Господу. Упокојила се у 11. вијеку и на њеном гробу почела су се дешавати разна чуда, најчешће излијечења. Њене чудотворне мошти пренесене су у Цариград.

Бугарски цар Асен је мошти светитељке 1238. године пребацио у Трново у Бугарској, а падом тог подручја под Турке, султан Селим је њене мошти однио у Цариград. На молбу кнегиње Милице, жене српског кнеза Лазара, мошти светитељке пренесене су у Србију у Београд и 125 година биле су положене у капели на Калемегданској тврђави.

Мошти Свете Петке сада су у Румунији у Јашију, граду који се сматра великим светилиштем и мјестом ходочашћа, не само за православне, већ за све који вјерују у њену моћ исцељења.

На икони је Света мати Параскева представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.

Света Петка је у српском народу веома поштована и важи за заштитницу жена. Велики број љековитих извора носи име Свете Петке, а један од њих, са чудотворном и љековитом водом налази се у Београду, на Калемегданској тврђави, мјесту гдје су њене мошти дуго почивале.

Света Петка је заштитница и капеле на Калемегдану, гдје се сваке године, послије литургије у Цркви Ружици која је у непосредној близини, организује литија.

Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се вјерује да исцјељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке. 

(Срна)