Централна банка повећава накнаде за резерве банака
Накнада коју банке плаћају Централној банци на износ средстава изнад обавезне резерве од идуће године биће повећане са 0,5 на 0,75 одсто, што ће значајно повећати трошкове банака, а које ће они пребацити на клијенте.
Управни одбор Централне банке БиХ донио је одлуку да се од 1.јануара 2022.године изврши корекција стопе накнаде на средства изнад обавезне резерве у комерцијалним банкама. Ова мјера представља подршку валутном одбору и подстицај банкама да активније искористе значајна финансијска средства која се налазе на рачунима резерви код Централне банке,кажу у овој институцији.
"Банке су акумулирале огромне резерве ликвидности на рачунима резерви – укупан вишак изнад обавезне резерве банака достигао је износ од скоро 4 милијарде КМ и та средства немају значајну улогу са становишта привредних токова у земљи. Централна банка одговарајућом накнадом настоји компензовати опортунитетне трошкове инвестирања девизних резерви, односно настоји подстаћи банке да активније користе наведена средства, уважавајући сва регулаторна ограничења".
Из Удружења банака БиХ раније су саопштили да је ово значајно повећање које ће банке пребацити на комитенте. Да је то тако, слаже се и економиста Зоран Павловић. Проблем је, сматра Павловић, што наше пословне банке имају пораст новца на депозитним рачунима, а врло мало могућности пласмана. Због тога Централна банка повећањем накнада покушава да изврши притисак на комерцијалне банке да пласирају средства.
„Нико не води бригу о развоју економије и развоју инвестиција и бизниса тако да у том зачараном кругу гдје људи штеде новац а банке имају расположив новац и не могу пласирати ЦБ покушава да покрене тај циклус алли на жалост без помоћи влада и инвестирања и стварања добре пословне климе у овој земљи неће бити напретка“, каже Зоран Павловић, економиста.
Комерцијалне банке ће повећати износ камате да би могле нивелисати своје трошкове према Централној банци што значи да ће на крају цијену тих повећања опет плаћати грађани, односно клијенти свих банака, било да су правна или физичка лица.
„На крају ће се десити да држање новца на рачуну не доноси камату односно ако се пооштре услови ЦБ онда ће се увести негативна камата коју морате да плаћате на новац који држите у банци јер је то сигурно мјесто за држање новца јер ако га држите у папиру у кући или на неком другом мјесту можете без њега и да останете“,каже Зоран Павловић, економиста.
Банкарски сектор у БиХ на рачуну резерве при Централној банци БиХ, према подацима из априла ове године, држао је 5,92 милијарде марака. Од тог износа, стање рачуна обавезне резерве је 2,77 милијарди КМ, што је и минималан износ који су банке у обавези држати у Централној банци.