Суд: Дио Закона о ћирилици вријеђа националне интересе

Вијеће је утврдило да је законодавац, односно Народна скупиштина Републике Српске фаворизовао употребу ћириличног у односу на латинично писмо јер је одредио да културне и друге манифестације које се финанисрају или суфинансирају из јавних средстава у логу и називу морају имати ћирилично писмо.

Поред овог члана Закона, Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске одлучило је и да члан којим се предвиђају казне за организатора културне или друге манифестације којима лого и назив нису на ћирилици, такође вријеђа национални интерес Хрвата и Бошњака.

"Законодавац фаворизује употребу ћириличког у односу на латиничко писмо. С обзиром на то да конститутивни хрватски и бошњачки народ, свој национални идентитет не повезују са ћириличким писмом ускраћена им је слобода у избору и начину испољавања ове идентитетске одреднице", наводи се у саопштењу из Уставног суда Републике Српске.

Поред тога, Клуб Хрвата и Бошњака у Вијећу народа Народне скупштине Републике Српске сматрао је да још неки чланови Закона вријеђају њихов витални национални интерес, међутим Уставни суд Републике Српске одлучио је да други чланови нису спорни.

"Вијеће је становишта, како је између осталог наведено у образложењу одлуке Вијећа, да чињеница што се законодавац опредијелио да оспореним законом уреди одређено нематеријално културно наслијеђе са којим се у потпуности идентификује један од конститутивних народа, те што је пропустио да истовремено и у оквиру јединственог законског рјешења уреди и одговарајуће нематеријално културно наслијеђе са којим се идентификују друга два конститутивна народа, не представља, сама по себи, повреду виталног националног интереса тих народа", наводи се у саопштењу из Уставног суда Републике Српске.

(Независне)