Кроз уписну политику обликовати економски развој Бијељине

Традиционални састанак у Градској управи је прилика да школе са привредним субјектима, Заводом за запошљавање и локалном заједницом размијене досадашња искуства и на основу тога пројектују будућу уписну политику. Тиме се обликује план економског али духовног развоја једне средине, кажу учесници састанка.

Душко Ђурић, предсједник Актива директора средњих школа регије Бијељина наглашава да због тога треба направити добар баланс у томе која занимања треба уписати.

“То мора да буде избалансирано у односу на потребу да се образује одређен број кадрова за наставак даљег школовања али и ученици за практична занимања која су неопходна нашем тржишту рада”, каже Ђурић.

Додаје да ће у текућој школској години 958 ученика завшити основну школу, што је за скоро 90 више него прошле године.

 “То је нешто чиме се мало која средина у Српској може похвалити. Такође је сигнал да ова средина има снагу и виталност да се развија и буде перспективна”, истиче он.

У Градској управи кажу да је циљ таквих састанака да сви саслушају једни друге, утврде стање на евиденцијама и тржишту рада, те какви су планови и програми школа.   

“Вјерујем да ће закључци који су данас донесени, а који ће бити упућени прије свега Активу директора средњих школа регије Бијељина, бити прослијеђени Министарству просвјете и културе, те да ће бити уважени”, каже Љубица Млађеновић, шеф одсјека Одјељења за друштвене дјелатности ГУ Бијељина.

У Удружењу “Предузетник” у Бијељини истичу да наилазе на све више слуха код надлежних када се ради у упису и школовању ученика за дефицитарна занимања. Директорима средњих школа су, кажу понудили могућност обављања ученичке праксе у занатско-предузетничким радњама на подручју града.

“Са ресорним министарством смо постигли споразум да се ученичка пракса може обављати и утврдили форму уговора по коме се та праска може обављати у занатско-предузетничким радњама у којима је власник радње уједно и ментор, дакле онај ко прати и презентује одвијање ученичке праксе”, каже Милорад Стевић, директор Занатско-предузетничког удружења “Предузетник” Бијељина.

На подручју града су и даље дефицитарна сва грађевинска занимања, што ће, с обзиром на то да је Бијељина велико градилиште, бити тренд и у будућности.

“Истакли смо као дефицитарна и нека инсталатерска занимања као што су водоинсталатери, електоринсталатери, електричари, аутомеханичари, али и месари, сервисери и сервисери бијеле технике. Такође смо на подручју града констатовали експанзују у области ИТ сектора, односно отварање агенција за рачунарско програмирање”, објашњава Стевић.

На подручју Бијељине такође недостају и посластичари, а то што ће средња стручна школа у Јањи уписати пола одјељења за ова занимање, најбољи је примјер важности међусобне сарадње.

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/3мНyјз3у7н4" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

(БН)