Страни инвеститори избјегавају пословање у БиХ

Закључно са 30. јуном ове године, у БИХ је регистрован прилив од страних инвестиција у износу од 766,2 милиона конвертибилних марака. У односу на прошлу годину, то је повећање од 66%. Међутим, раст инвестиција у великој мјери односи се на реинвестирање постојећих улагања, а не на нове пројекте, саопштили су из Агенције за унапређење страних инвестиција у БиХ (ФИПА) за Глас Српске. Они наводе да су поред реинвестирања, средства прикупљена и због повећаног пословања одређених дјелатности током пандемије. 

Највише страних инвестиција у 2021. години у БиХ, реализовано је у финансијским услужним дјелатностима, те трговини на велико. 

Ипак, из државне агенције за страна улагања појашњавају да се од неких пројеката, попут „Баухауса“, одустало. 

„Од те инвестиције се одустало због ниског животног стандарда грађана и слабе куповне моћи. Такође, раније су неки инвеститори због политичке нестабилности одустали од улагања у електроенергетске пројекте у БиХ.“, казали су из Агенције за унапређење страних инвестиција у БиХ (ФИПА) за Глас Српске.

Низак животни стандард и слаба куповна моћ доказ су да су и страни улагачи и те како свјесни ситуације у којој се БиХ налази, сматрају стручњаци. Није случајно, кажу, ни што се као један од највећих проблема помиње политичка нестабилост. Ова држава, истиче економиста Зоран Павловић, одавно је роб политичких неистомишљеника. Поред тога, све је више уплитања свјетских сила који покушавају ријешити несугласице у БИХ. Све то, тјера инвеститоре.

„Када представник америчке администрација изађе и његова прва реченица „Овдје неће бити рата!“, то је толико апсурдно у 21. вијеку тако да ниједан паметан инвеститор, домаћи ни страни неће размишљати о покретању неког пројекта, бизниса у земљи у којој је потребно да нам дође неко из иностранства да нам то саопшти“, каже Павловић.

Да је све мање нових улагања у БиХ, доказују и подаци за 2020. годину. Од око 650 милиона марака колики је био приход по основу нових инвестиција, чак 550 милиона било је реинвестирање у већ постојеће. Истовремено, у Србији прилив од ових средстава био је већи од 3 милијарде долара. 

Када је у питању РС, актуелна власт проблеме жели да ријеши оснивањем дирекције за инвестиције. 

„Они мисле да ће са овом дирекцијом одједном сви почети да долазе у Републику Српску. Нажалост, није тако. Главни проблем је једна општа несигурност овдје, правна несигурност. И на броју један корупција. Ми имамо ситуацију у којој високи функционери МУП-а РС чувају међународне нарко босове. Ми имамо ситуацију у којој је комплетан систем институција РС под контролом СНСД-а.“, наводи посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Игор Црнадак. 

Управо водећи политичари праве себи прихватљиву сценографију, која не допушта онима који желе и који би могли помоћи БИХ, да овдје нешто направе. Нажалост, по угледу на њих, раде и они који би требали доводити инвеститоре. А како се то ради у Републици Српској, појаснио је премијер Радован Вишковић.

„Ја немам проблем да кажем да одређени појединци у одређеним установама чак те људе у неком моменту, народски речено, рекетирају, и траже неку услугу да би завршили посао који је у нечијој надлежности“, рекао је током сједнице Народне скупштине Републике Српске која је одржана 24. новембра предсједник Владе РС Радован Вишковић.

Све наведено не утиче само на стране, већ и на домаће инвеститоре. Све више њих, наглашавају наши саговорници, тражи прилику да свој посао пренесе ван граница БиХ. Ако се то настави, поред привредног и економског краха, БиХ пријети већи проблем – губитак становништва.

(БН)