Срби остају без хиљаду станова у Федерацији БиХ

– У наставку политичке кампање одузимања српске имовине у Федерацији БиХ (ФБиХ) влада тог ентитета усвојила је и измене Закона о продаји станова на којима постоји станарско право. Нова законска решења скројена су тако да се предратним власницима војних станова у ФБиХ, а то су углавном Срби, може одузети станарско право или у најбољем случају исплатити накнада у понижавајућем износу у односу на стварну вредност њихове некретнине.

Према проценама удружења која представљају Србе у ФБиХ, у питању је више од 1.000 станова, од којих се већина налази у Сарајеву и које су већ заузели Бошњаци и преписали власништво. Реч је, дакле, о становима бивше ЈНА. У неким градовима на подручју данашње Федерације БиХ, попут Травника, Бугојна или Коњица, бивша војна наменска индустрија Југославије имала је комплексе стамбених зграда.

Према новим законским решењима, предратно станарско право на војним становима у ФБиХ „биће ускраћено свим Србима који су након напуштања тог подручја стекли нову некретнину, то јест ново станарско право”, било то из истог стамбеног фонда или новооснованих стамбених фондова оружаних снага држава насталих из бивше СФРЈ.

„Малобројнијим који нису у протеклом времену успели да реше своје стамбено питање биће исплаћена накнада у износу од 1.000 конвертибилних марака (око 500 евра) по квадратном метру, умањено за амортизацију по стопи од један одсто годишње. С обзиром на то да је од рата прошло безмало три деценије, то значи да ће се Србима за квадрат стана исплаћивати око 350 евра, иако се тренутно тржишна цена квадрата стана у Сарајеву, на пример, креће од око 1.250 до око 1.500 евра”, каже Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, и закључује да је федерална власт изменама поменутог закона „закуцала последњи ексер у сандук правде за Србе у том ентитету”.

У изјави за „Политику” он подсећа да у ФБиХ траје и процес такозваног усклађивања земљишних књига, који се спроводи на нетранспарентан начин и као такав користи да се Србима одузима власништво над имовином, наслеђеном од предака. О новим земљишним евиденцијама протерани Срби нису службено обавештени, тако да је имовина великог броја њих „већ уписана у катастру на неког другог” – општину, кантон, а у неким случајевима и на комшију.

„Дакле, у питању је класична отимачина српске имовине. Покушај да се, након протеривања Срба из Федерације БиХ (само из Сарајева протерано их је око 130.000), затру и сви трагови вековног постојања српског народа на данашњем простору тог ентитета. Осим што се то ради на незаконит, недопустив и понижавајући начин, Србима се уједно шаље и порука да они не треба да траже било каква права у Федерацији БиХ”, каже Радановић, који сматра да то што ради власт у Федерацији БиХ, подложна утицају бошњачке политике, није ни равноправност нити води ка помирењу.

(<спан стyле="цолор: #3598дб;">Политика.рс)