БиХ није добила позив за самит од САД због корупције

Иако нисмо успјели добити прецизније информације шта конкретно у БиХ у овим областима није добро, ако погледамо изјаве америчких званичника протеклих мјесец дана очигледно је да САД нису задовољне степеном реформи у борби против корупције.

Иако се у медијима протеклих дана причало и о незадовољству потезима власти РС у вези с примјеном Дејтонског споразума, ово нам није ни споменуто као могући разлог непозивања.

Што се тиче питања људских права, могуће је да се пацка односи на чињеницу да БиХ дуже од деценију није имплементирала одлуку Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци", а избори, према мишљењу Организације за европску безбједност и сарадњу, ЕУ и Савјета Европе, и даље нису у потпуности усклађени с међународним стандардима.

Преговори с политичким странкама по питању унапређења изборног процеса су у току, а САД су именовале високог дипломату Метјуа Палмера да представља ту земљу у преговарачком процесу, што говори томе у прилог. Према информацијама које су "Независне" недавно добиле, а које смо објавили, најизвјеснија могућност је да нека техничка унапређења изборног процеса буду усвојена и договорена током сљедеће године, али да ће ступити на снагу на сљедећим локалним изборима, уз изговор да нема довољно времена за имплементацију.

Како нам је објашњено из незваничних извора у Стејт департменту, након завршетка самита САД ће дугорочно настојати да о питањима која ће бити отворена на самиту разговарају и с осталим владама, а не само с онима које су позване. Тиме су дипломатски одшкринута врата и за БиХ да се накнадно укључи у процес.

Што се тиче критеријума за позив, наглашено је да се водило рачуна да регионално буду позване разноврсне демократије, чији ће напредак и напори помоћи у успостављању праведнијег и мирнијег свијета.

"Хтјели смо да будемо што је могуће више инклузивни, имајући у виду логистичка ограничења", објашњено нам је, уз напомену да ће на самиту бити представљени сви релевантни гласови.

Већина аналитичара, који су своја мишљења изразили у најпознатијим свјетским публикацијама, сматрају да је циљ самита изолација Русије, Кине и Турске. Управо ове земље и њихови лидери, као и земље које су им блиске, нису добили позив за самит. Позив, примјера ради, није добила Мађарска, чија власт се сматра блиском Русији, али позвана је Пољска, која има изразито антируски став. Обје земље су, према предметима који се против њих воде у сједишту институција ЕУ, у посљедњих неколико година озбиљно назадовале у демократским стандардима. На самит је позвана и Србија, иако има присне односе с Русијом, али САД сматрају да се та земља протеклих година помјерила у према Западу.

Иако нигдје званично није речено да је самит окупљање земаља против Русије и Кине, ове двије земље су га управо тако схватиле. Наиме, амбасадори Русије и Кине у Вашингтону су објавили колумну у којој су изразили негативне ставове својих влада у вези с циљевима самита.

"Мијешање у унутрашње односе других земаља под изговором борбе против корупције, промоције демократских вриједности или заштите људских права замахивањем штапа санкција или чак угрожавања њиховог суверенитета, јединства и територијалног интегритета, супротно је Повељи Уједињених нација и другим основним нормама међународног права и очигледно су антидемократски", наглашено је у заједничкој колумни. Као примјер оваквог мијешања навели су бомбардовање Југославије 1999. године, те су позвали на инклузивније глобално управљање, без, како кажу, тражења супремације, хегемонизма или унилатерализма. Све би, како истичу, требало да буде у складу с договором у УН-у.

"Кина и Русија позивају све земље да се престане с дипломатијом заснованом на вриједностима само да се испровоцирају подјеле и конфронтација. Позивамо на узајамно поштовање и сарадњу у корист свима. Позивамо да заједно радимо на хармонијском поштовању међу земљама с различитим социјалним системима, идеологијама, историјама, културама и нивоом развоја", закључили су.

(Независне  Фото:ЕПА)