Због свих истрага против њега смета му правосуђе БиХ?

Поред насушне жеље за сецесионизмом, тежња за покрићем својих афера и корупцијских дјела које су предмет правосуђа је несумњиво једна од водиља актуелне политике лидера СНСД-а и члана Предсједништва Босне и Херцеговине Милорада Додика.

Тешко је и упратити све теме које Додик на седмичној бази намеће у јавном простору.

Ипак, и поред политичке позадине не може се искључити жеља да се прикрију бројне афере које су лидера СНСД-а годинама оптеретиле. Једна од највећих, а неразјашњених је и фамозна куповина виле у Београду. Управо је у том случају, како сазнаје Клиx.ба у посљедње вријеме интензивирана истрага.

До краја ове године ће, тврди предсједник СНСД-а Милорад Додик, Народна скупштина РС усвојити закон о успостављању високог судског и тужилачког савјета РС, које би на простору Републике Српске требало замијенити постојећи Високи судски и тужилачки савјет БиХ.

"ВСТС су окупирали муслимани који желе путем Суда и Тужилаштва БиХ моделирати политички систем, што је недопустиво", казао је Додик у петак током посјете Броду.

Одговор на питање зашто се Додику тако жури да развласти државне правосудне институције на простору Републике Српске могао би се крити, између осталог и у истрагама које се воде против њега, а које су годинама депоноване у ладицама Тужилаштва БиХ.

Занимљиво је да ВСТС није сметао Додику док је на челу те институције био његов садашњи савјетник Милан Тегелтија, који је претходно годинама "кадровирао" у бх. правосуђу те самим тим утицао и на бројне предмете и истраге које су се водиле.

Једна од тих истрага се односи и на предмет "Павловић банка", која већ дуже од шест година чека свој прави епилог.

Ради се о, подсјећамо, предмету који је везан за вилу у београдском насељу Дедиње, коју је Додик купио 14. маја 2007. године за 750.000 евра. Иако је тврдио да је вилу платио новцем од кредита, испоставило се да је кредит у Павловић банци подигао тек годину дана касније, 27. јуна 2008. године, што је наметнуло оправдану сумњу да је кредит послужио као покриће.

Да ствар буде по Додика гора, захтјев за кредит је овјерио печатом Владе РС, којом је у том периоду руководио као премијер. Власник Павловић банке Слободан Павловић, који је прије неколико дана страдао у саобраћајној несрећи, је након одобравања спорног кредита и сам добио кредит од Инвестиционо-развојне банке РС у износу од пет милиона КМ.

Тегелтија се повукао са чела ВСТВ-а у децембру 2020. године, а недуго послије је Тужилаштво БиХ дошло до нових доказа у овом предмету, те је саслушало неколико особа, чиме је истрага коначно помјерена са мјеста.

Нимало случајно, Додик је кренуо у отворени сукоб са државним правосуђем настојећи да га што прије покуша обезвластити на простору Републике Српске.

Додик је, наводно рату за спорни кредит у износу од нешто више од девет хиљада КМ уплаћивао у кешу, а новац је доносио возач који је, такође наводно, у исказу Тужилаштву БиХ казао да "није бројао паре" већ их је у банку доносио "запаковане".

Није то први ни посљедњи пут да се за Додика веже "запакован" новац сумњивог поријекла. Крајем маја 2017. године је из Србије у БиХ унио 200.000 евра у готовини. Додик се, након што је та информација доспјела у јавност, бранио тврдњом да је новац стекао продајом два стана у Београду. Чак и да је та тврдња вјеродостојна те да је Додик новац заиста добио продајом станова, сумњу намеће чињеница да је новац носио у готовини.

На низ неодговорених питања која се вежу за Додикове афере одговор требају понудити правосудне институције, чије постојање и дјеловање предсједник СНСД-а покушава оспорити и онемогућити, те при томе у противуставну и незакониту опасну авантуру увући цијелу Републику Српску српски народ на који се позива.

Треба истаћи да је и спецјални изасланик америчког предсједника за Западни Балкан Габриел Ескобар у посљедње вријеме нарочито наглашавао проблем корупције и криминала у БиХ, наглашавајући да бројни политичари својом политиком првенствено штите себе од правосудних истрага.

(Клиx)