Нагла инфлација и пад валуте тресе Турску привреду

Дан након што је критиковао пословне групе које су затражиле промјену тог приступа, за један амерички долар било могуће добити 17.97 лира, која је од петка изгубила девет посто вриједности.

Турска лира је од почетка године изгубила више од 55 посто вриједности у односу на долар.

Иако инфлација, према званичним подацима, износи 21 посто, централна банка Турске је од септембра смањила референтну каматну стопу са 19 на 14 одсто. Најновије смањење, за један посто, било је 16. децембра.

Вјерује се да Централна банка дјелује под Ердогановим притиском, који дуго тврди да високе каматне стопе изазивају инфлацију, што је супротно конвенционалном економском схватању, преноси АП.

Сматра се да Централна банка дјелује под Ердогановим притиском, који се прогласио непријатељем каматних стопа и смијенио три гувернера банака због неслагања око трошкова задуживања.

Ердоган дуго тврди да високе каматне стопе изазивају инфлацију, супротно конвенционалном економском размишљању. Он је обећао да ће задржати ниске стопе и дати приоритет расту, извозу и запошљавању, позивајући се на исламска начела против зеленаштва, рекавши: „Не очекујте ништа друго од мене“.

Он је обећао да ће смањити инфлацију на четири посто, као некада.

Турски предсједник је одбацио спекулације да би његова влада могла да спроведе контролу капитала изражавајући приврженост правилима слободног тржишта.

Он се касније обрушио на ТУСИАД, групу највећих турских предузећа, која је позвала владу да се врати „општеприхваћеним правилима економије“.

„Имате једну дужност, а то су инвестиције, производња, запошљавање и раст“, рекао је Ердоган. „Не тражите различите начине да нападнете владу. ... Не можете добити борбу против нас”, додао је.

Ослабљена лира подстиче раст инфлације и цијена, поскупљује увоз, гориво и робу широке потрошње.

(Агенције)