Додик не размишља, "заплео се ко пиле у кучине"

„Бојим се да се ситуација из дана у дан погоршава. Ми јесмо суочени са мајком свих криза, нашом босанскохерцеговачком. Наравно, кључно мјесто ескалације кризе је Народна скупштина РС, колико год то изгледало.. то је драматично опасно. Шта су мотиви Милорада Додика? Како је кренуо овај процес Тужилаштва БиХ тако се за јануар најављује излазак из правног система БиХ формирањем сопственог ВСТВ и може се извући закључак да је један од мотива за пренос надлежности избјегавање могућих правосудних санкција, обзиром да се посљедњих мјесеци изгубила контрола над правосуђем“, каже Папић на почетку интервјуа за БУКУ.

Он наводи да би други мотив могао бити да се напумпавањем тензија и у том контексту национализма добије нешто на изборима. 

„Међутим, све заједно је то веома лоше и води правној дисолуцији. Кад би се усвојили ови приједлози о враћању надлежности је правна дисолуција и претпосљедњи корак ка сецесији БиХ. То је она чувена реченица слободна Република Српска у оквиру БиХ“, каже Папић и додаје да ни критика овог процеса није најпаметнија. 

„Она се редуцира на рушење уставно-правног процеса, што је тачно. Мада се бојим да ће судски процес, ако га и буде, бити фарса. Изостаје оно што је кључно. Пренос надлежности имао би катастрофалне економско-социјалне ефекте по грађене, прије свега оне у Републици Српској, да поједноставим по Србе. Сиромашење, затварање, изолација, драматичан пад стандарда уз губитак послова... Критика треба бити фокусирана на грађане РС које ће ово уништити...“

Са друге стране, он у то погоршавање ситуације убраја и реакције из ФБиХ.

„Ако се реакције сведу на то да интервенишу странци санкцијама и смјеном Додика, па довођење НАТО трупа на Дрину, у Брчко, Источно Сарајево. Ако 26 година послије мира једино рјешење за очување БиХ тзв. босански патриоти виде у војној интервенцији НАТО пакта и високог представника онда се постављају озбиљнија питања.

На страну то да нико у демократском, грађанском дијелу друштва није реаговао на јавно објављене изјаве Шемсудина Мехмедовића (СДА) да су Срби геноцидаши, а Хрвати УЗП-овци. Нико, ама баш нико ни од политичара социјалдемократске, либерално демократске орјенатације не рагује. Зато се реагује на сваку запету Милановића или Орбана, али зашто не на ово. Шта хоћу да кажем. Једнако тако и опозиција у РС стоји на истим позицијама као власт. Јесмо за пренос надлежности, али им се метиод не свиђа. Једини закључак је да су одустали од гласања не би ли појачали кризу па смјенили власт у РС. Ни власт ни опозиција ни једну критику не говори према великосрпском национализму.“

И посљедња ствар у свему овоме, Србији ово дефинитивно не одговара, јер, како каже Папић, већ имамо јавне критике на Вучићевим медијима, који и сам каже да му најмање одговара нестабилност на Балкану. 

Како наводи саговорник Буке, суштина проблема је у томе да одавно у БиХ постоји судар два концепта.

„Један је пузућу унитаризам и са друге стране сепаратизам који је дошао до својих екстремних форми. Бојим се да ћемо се сад вратити уназад па да ће доћи до радикализације унитаризма. Реакција на ову катастрофалну грешку Додика по све народе да све ово што се могло рјешити неће се ријешити већ се се само ситуација погоршати, посебно по РС“, каже Папић.

Он објашњава да Додик у цијелом овом процесу не размишља даље од 48 сати и да се, како каже, „заплео ко пиле у кучине“ са цијелом овом акцијом коју је покренуо. 

Папић има и занимљиво рјешење за измјене Кривичног закона које би довеле до престанка важења Инцковог закона. Како предлаже, да се поднесе амандаман који би оставио овај текст у закону који је унио ОХР и додало се други члан: „кривично ће се одговарати ако се Република Српска буде називала геноцидном творевином и по том основу се тражило њено укидадње.“

Он каже да би то била добра основа за рјешавање проблема избалансираним приступом. 

„Тачно је, био је геносид у Сребреници. Али је исто тако сви у врху власти у Републици Српској на челу са Додиком прихватали да је био геноцид у Сребреници. Кад је почела обратна прича? Послије 2008. и пресуде суда кад је у ФБиХ почела прича да је РС геноцидна творевина и да је треба укинути. То тад почиње политичко питање и негирање геноцида за многе постаје одбрана Републике Српске, док са друге стране да је то геноцидана творевина и да је треба укинути. Здравог разума је све мање."

(Бука)