Приједор: Бојић се „надметао“ сам са собом на аукцији

Наиме, за посао набавке и постављања армирано бетонских и иноx аутобуских стајалишта пријавиле су се фирме „Инвинг инвест инжењеринг“ из Приједора, те „БГ Енерго тим“ из истог града. Оба предузећа, према званичним подацима, припадају истој групацији, и док је „Инвинг“ у власништву Горана Бојића, „БГ Енерго тим“ је у власништву „Инвинга“.

Интересантно је то да су се на е-аукцији такмичиле управо ове двије фирме, а побједу је на крају однио „Инвинг инвест инжењеринг“, који је понудио нижу цијену. 

Конкретно, „Инвинг“ се обавезао да ће посао постављања стајалишта обавити за 16.903 КМ са обрачунатим порезом, а „БГ Енерго тим“ за 91 марку више односно 16.994 КМ. 

На крају прошле године, „БГ Енерго тим“ је забиљежио приход од 13,2 милиона КМ, док је „Инвинг“ приходовао 17,4 милиона марака. 

Надметање повезаних фирми већа шанса за учешће

Иако то у овој ситуацији није био случај, иначе је, према ријечима сарадника за правне послове у организацији „Транспаренцy интернатионал БиХ“ Дамјана Ожеговића, циљ учешћа двије или више међусобно повезане фирме у истој набавци тај да различитим понуђеним цијенама имају веће шансе.

„Најчешће је смисао учешћа два или више понуђача који су у међусобној вези тај да различитим понуђеним цијенама имају веће шансе за учешће уколико неколико различитих понуђача поднесе понуде“, истакао је Ожеговић.

Како појашњава, од двојице који су повезани један понуди знатно нижу цијену како би био конкурентнији, док други иде са реалном или већом, па уколико не буде конкуренције обично се њему додјељује уговор јер први по правилу одустаје од надметања у некој од фаза поступка.

„У овом примјеру видимо да како није било других понуђача, они су учествовали на е-аукцији која је била обавезна, али нису се надметали у смислу да нису значајно обарали цијене један другом. Да је било још заинтересованих понуђача, исход би вјероватно био другачији“, казао је Ожеговић. 

Објашњавајући овакве ситуације са аспекта Закона о јавним набавкама БиХ Ожеговић објашњава да правична конкуренција значи да је уговорни орган дужан да поступа транспарентно и да се према свим понуђачима односи једнако и недискриминишуће.

„При провјери понуђача приликом квалификације, уговорни орган од понуђача може захтијевати само оне доказе који су неопходни да би се утврдило да ли задовољавају минимум квалификационих услова да су поуздани и способни да изврше уговор. Нажалост, уговорни органи не могу провјеравати власничку структуру понуђача, и то би било тешко законски ријешити“, наглашава Ожеговић. 

Рјешење активна легитимација свих заинтересованих

Како напомиње, правна заштита у поступцима јавних набавки дата је само оним понуђачима који су преузели тендерску документацију, док ни једно треће лице нема могућност улагања правних лијекова, односно активну легитимацију. 

„Већи број понуђача подразумијева и обарање цијене, односно надметање међу њима, али проблем настаје уколико најповољније понуђене цијене дају фирме једног власника гдје онај са најнижом одустаје, а посао се додјељује сљедећем, односно скупљем“, наводи Ожеговић.

Транспаренцy Интернатионал БиХ се, како додаје, приликом израде Закона о измјенама и допунама Закона о јавним набавкама залагао да се активна легитимација прошири на круг свих заинтересованих који имају интерес да бране јавна средства, попут тужилаштава, правобранилаштава, НВО и слично, али нажалост тај приједлог није уврштен.

(Цапитал Фото: Град Приједор)