Након смјене Шњеготе, ревизори све опрезнији са критикама

Поред тога што мало које негативно ревизорско мишљење буде повод за подизање оптужнице против одговорних лица, из невладиног сектора упозоравају да су у посљедње вријеме ревизије све блаже и да ревизори све опрезније указују на незаконитости у јавном сектору.

Поред непоступања правосуђа након негативних ревизорских извјештаја, у посљедњим годинама је примјетан тренд све блажи приступа ревизора код контролисања рада јавних институција, и предузећа, упозоравају у невладином сектору. Сматрају да се све почело дешавати након што је дотадашњи главни ревизор Душко Шњегота под политичким притиском отишао са те функције 2017. године.

Да се након одласка Шњеготе и именавања Јове Радукића на мјесто првог ревизора Републике Српске јавним институцијама све више гледа кроз прсте, сматрају и у опозицији.

Из Главне службе за ревизију одговарају да ове тврдње о њиховом раду представљају паушалне оцјене  и да ревизори  сваки свој извјештај поткрепљују конкретним подацима. Наводе и да је након 20 година континуираног присуства ревизије за очекивати да код институција постоји напредак у пошовању закона, а самим тим оне добијају све мање негативних ревизорских оцјена.

Ситауција у којој се у јавности упозорава на понашање одређених институција, а те институције тврде да све раде како треба, сматрају политиколози, јасно показује непостојање одговорности и постојање партократског друштва гдје странке директно утичу на рад институција.

Посебан аспект је нереаговање правосуђа чак и у ситуацијама гдје ревизија утврди непоштовање закона или неодговорно трошење јавног новца. Иако се негативни ревизорски извјештаји достављају тужилаштвима, подизања оптужница и осуђујуће пресуде готово да не постоје.

(БН)