Хљеб и друга пецива скупљи су од 10 до 20 одсто

“Бијели хљеб је био 1,20 КМ сад је 1,5 КМ, затим млијечни хљеб био је 1,30 КМ сад је 1,5 КМ. Хљеб са сјеменкама чиа скочио је са 1,40 КМ на 1,70 КМ. Одређене кифлице са 10 пфенинга сад су 15 пфенинга. “, каже за БН Јелка Апицовић, радник у малопродаји.

Ово је нови удар на ионако танке новчанике грађана. Шири се списак основних животних намирница за које морају издвојити веће своте новца. Грађани са којима смо разговарали коментаришу то на сљедећи начин:

“Сваки дан се види поскупљење и по новчанику се одмах види, осјети се.”

“Па морамо јести, шта ћемо даље. “

“Требало би стегнути мало те што се хвале. Шта има та Српска Република, имају они који су у Влади.”

“Стварно је све поскупило овдје. Како овај народ живи, мале су плате, мале пензије. Ко дјецу има да школује то је страшно. “

“Ето ја ћу оном Вишковићу годину дана давати моју пензију моју и женину нек он живи са 700 КМ, он жена и троје дјеце.”

Узрок поскупљења су кретања на берзама, кажу из Удружења млинара и пекара. Ланчано повећање цијена кренуло је од горива, преко електричне енергије, па до рекордних цијена пшенице, које и даље расту.

“Да бисмо добили информацију јутрос да је поскупила за 10 евра и сад је 280 евра. Ми зависимо од увоза пшенице, а информацију коју имамо од Министартсва привреде Србије да се у наредних мјесец дана очекује поскупљење за 300 евра по тони. “, каже за БН Раденко Пелемиш, предсједник Удружења млинара и пекара регије Бијељина.

Све то одразило се прво на цијену брашна, која је порасла и до 30 одсто. Врећа од 25 килограма сада кошта од 24 до 26 марака и ту није крај. Потрошачи нису изненађени.

“Очекивали смо да ће ова година бити година  поскупљења свега и свачега. Најављено је поскупљење струје, ове године била је и најскупља сјетва тако да ће неке ствари тек доћи на наплату, можда тек у мају или јуну кад говоримо о брашну.”, прича за БН Јован Василић из  Удружења потрошача “Звоно”.

Корекције цијена врше се у складу са трошковима репроматеријала, а један од основних је електрична енергија, додаје Василић и истиче да скупља струја неће директно погодити домаћинства, али ће је, каже, индиректно платити грађани. Растерећење би могла донијети промјењљива стопа ПДВ-а.

“У сваком случају требало би да се разматра увођење промјењљиве стопе ПДВ-а. Сматрамо да треба сјести и направити стопу да не може бити ПДВ исти за хљеб или за неке основне производе или за аутомобиле.” наводи Василић.

Рјешења постоје, али воље за њихово спровођење очигледно нема. Док се грађани боре да саставе крај с крајем, у дискурсу владајућих нема ријечи о актуелним проблемима као што су поскупљења.