Може ли Српска поднијети нова задужења у износу од 1,5 милијарди КМ?!

Иако оптерећени старим дуговањима, Влада Републике Српске и у овој години планира нова задужења у укупном износу од 1,5 милијарди КМ. Економски стручњаци упозоравају да није добро ићи у нова дуговања, али министрица Зора Видовић је упорна да "Република Српска није презадужена". Додик сања о преносу надлежности, те обећава послове људима из Републике Српске запосленим у институцијама БиХ, док његова министрица финансија истовремено најављује да Република Српска своди јавни сектор на најоптималнију мјеру.

"Стандард у Републици Српској расте, економија цвјета, привреда је у успону, мање је незапослених…, а да би још ефикасније функционисали потребно је да овај бх. ентитет врати изгубљене надлежности" -  барем то тако представљају лидер СНСД-а и члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и министрица финансија РС Зора Видовић.

Но, реалност је знатно другачија: Република Српска грца у дуговима и финансијски не би могла поднијети раздвајање из БиХ. С обзиром на санкције САД-а према Додику, ситуација би могла бити још гора.

Максималан дугорочни дуг до 611 милиона КМ

Према посљедњим објављеним званичним подацима, укупан дуг Републике Српске 30. септембра 2021. износио је 6,093 милијарде КМ или 52,5 посто БДП-а, док је дуг ФБиХ у истом периоду износио 5.969.964.899 КМ (податак са 287. сједнице Владе ФБиХ).  

Дакле, Република Српска је по глави становника двоструко задуженија од ФБиХ која има и већи број становника.

Иако оптерећени старим дуговањима, Влада Републике Српске и у овој години планира нова задужења у укупном износу од 1,5 милијарди КМ.

Одлуком Народне скупштине РС из децембра прошле године, дефинисано је да се Република Српска дугорочно задужи максимално до 611 милиона КМ, кроз емисије обвезница на домаћем и мађународном финансијском тржишту, те кредитима код међународних кредитора и страних влада. За краткорочни дуг планирано је емитовање укупно 40 милиона КМ шестомјесечних трезорских записа током јануара и фебруара у износима по 20 милиона КМ.

Планирали су и додатни терет – издавање гаранција до 700 милиона КМ.

И док економски стручњаци упозоравају да нова задужења могу довести до економског колапса, министрица Зора Видовић не дијели њихово мишљење. Њено виђење је да Република Српска није презадужена уз објашњење да „укупан дуг износи 53,10 одсто бруто домаћег производа“.

„Јавни дуг РС је 43,8 посто бруто домаћег производа, док је просјечна каматна стопа задужења 2,15 посто“, поручила је Видовић с говорнице на посебној сједници НСРС одржаној 15. децембра. У изјавама за поједине медије из Републике Српске хвалила је успон привреде, те најављивала раст БДП-а:

“Сматрамо да је то реално, а буџет остаје ликвидан и измириваће се све обавезе”.

Новим задужењем враћају стари дуг

Економски аналитичар Зоран Павловић напомиње да нема довољно информација о структури и намјени планираних задужења:

“Практично се покушава новим задужењем вратити стари дуг што није план који би требао функционисати. Нејасно ми је како је могуће да су се у прошлој години вршили репрограми с циљем потрошње већих прихода него што су планирани, а у цијелој причи имамо таква задужења да се дугови не враћају”.

Додао је и то да је основни проблем тај што немамо прецизне информације о стању дуга и задужења Републике Српске. Он тврди да је Влада Републике Српске себи направила такав механизам да није под контролом Скупштине Републике Српске која би им некада морала одобравати нова задужења, већ је то само закон о задужењу и буџету, те дефинисани оквири који су за ту годину предвиђени.

“Лично мислим да није добро ићи на нова задужења осим ако је то за сервисирање обавеза које долазе”, закључује Павловић.

Додикова “шупља” обећања

Ипак, сва прича о новим задужењима у Републици Српској пролази у сјени све теже ситуације у БиХ, сталним Додиковим најавама о издвајању Републике Српске из БиХ, те све чешћим “звецкањем оружја”. Власт у Републици Српској упорно затвара очи пред масовним егзодусом који је захватио и Републику Српску, и нико не спомиње како то спријечити.

Истовремено, Додик свакодневно спомиње пренос надлежности, те успостављање војске, полицијских агенција, правосудних институција, управе за индиректно опорезивање, РАК-а… Обећао је и, за око 7.000 грађанима из Републике Српске, који су запослени у институцијама на нивоу БиХ, запослење у институцијама и организацијама у Републици Српској.

Павловић и економистица Светлана Ценић још прошле године су за Журнал изјавили да “за то нема пара”.

“Њихова буџетска рупа је већ сада милијарду, отприлике. Тих 7.000 је непродуктивних и њих треба сада нејака привреда да издржава? То је ван сваке памети, јер то буџет Републике Српске, ни ребалансиран, ни никакав, не може издржати и није предвиђено“, упозорила је Ценић.

Павловић је навео да је јавна администрација свакако већ енормно велика с лошим резултатима рада.

Додикова прошлогодишња обећања су у колизији са најавама његове министрице Видовић да „РС своди јавни сектор на најоптималнију мјеру и да су заустављена нова запошљавања“.

У прилогу БНТВ из децембра 2021. спомиње се да статистички подаци говоре да се у прошлој години у јавној администрацији скрасило 2.232 запослених, те да радници и стручњаци упозоравају да тај ниво јавне потрошње не може да издржи привреда.

Нису планирали средства за институције којима желе вратити надлежност

Подсјетимо да је и буџет за 2022. усвојен у децембру и износи 4,024 милијарде КМ и за осам милиона КМ је већи од прошлогодишњег. Али, буџетом нису предвиђена средства за финансирање институција које би, према Додиковим најавама, требале бити пренесене у надлежност Републике Српске.

Министрица финансија је изјавила да су “оставили одређене резерве на одређеним позицијама” уколико дође до одређених ствари. Иако Зора Видовић тврди да је “са аспекта ресорног министарства већ осмишљен план оснивања управе Српске за индиректно опорезивање у складу са враћањем надлежности” стручњаци сматрају да је то економски непроводиво.

Да су због Додикове реторике и урушавања рада УИОБиХ забринути и представници Међународног монетарног фонда (ММФ-а) доказује и писмо које су у децембру упутили на седам адреса у БиХ.

Занима их ко ће сервисирати дуг. Не само онај из Републике Српске него и из Федерације БиХ.

(Зурнал.инфо)