Све веће цијене: Поврће постаје луксуз за грађане

Купус, пасуљ, кромпир, шаргарепа, лук… неке су у низу намирнице без којих се не може, а које су у последњих неколико мјесеци поскупиле и до 300 одсто. Домаће поврће је због високих цијена постало луксуз и за многе недостижна роба.

Грађани кажу да купују само оно неопходно, а да им је све са стране луксуз који себи ријетко или никад не могу да приуште.

Истовремено истичу да је поражавајуће да су они који су на власти обезбиједили генерације својих потомака док се они боре за голи живот.

Продавци на пијаци свједоче да купци пазе на сваки динар али да народ ипак мора да једе. Истичу да је пазар највећи почетком мјесеца када грађанима стигну плате и пензије.

Многи од њих, кажу продавци, често из џепа изваде последњи динар како би купили храну.

Поучени искуством из 2020. када су због смањене потражње бацили велике количине поврћа, произвођачи су у 2021. произвели мање, а погодила их је и суша. То је главни разлог садашњих високих цијена, кажу они. Додају да их због високих цијена вјештачког ђубрива чека тешка година.

Младен Митровић, повртар из Доњег Црњелова код Бијељине каже да је некад тону КАН-а набављао за 440 КМ, док иста количина сада кошта 1600 КМ.

“Ђубриво је један веома битан фактор који утиче на принос и квалитет. Чим се смањује принос, мањак је и робе, па имамо вишу цијену. Све што долази из увоза је јако скупо и то грађанима мора да буде јасно. Ми сељаци смо зарачаном кругу у којем цијена ђубрива и горива аутоматски веже и цијену поврћа”, истиче Митровић.

Како би заштитили домаћу производњу, повртари су на састанку са ресорним министром затражили веће подстицаје и помоћ државе, прије свега за производњу парадајза и паприке, који се не производе у довољним количинама.

“Ми ћемо изгубити производњу. Ми смо већ изгубили утамкицу на отвореном, остала је пластеничка производња. Зато се дешава да је рога која се користи за прављање ајвара јако скупа. Ми је немамо, немаммо довољно руку да је беремо, да посадимо. То је јако скупа производња која узима највише новца. Ту смо битку изгубили 100 %, то су минималне количине које не могу задовољити можда ни 10 % тржишта Републике Српске”, објашњава Митровић.

Митровић закључује да ће, уколико држава не реагује, у наредним годинама проблеми око производње, а тиме и превисоких цијена поврћа бити још већи јер млади људе одлазе или не желе да се баве тим тешким и захтјевним послом који садашње произвођаче из године у годину води у све већи минус.

(БН)