Фарме се гасе, млијеко пресушује, села све празнија

Ради се о кравама које су регистроване у комерцијалним газдинствима како би власници могли користити подстицаје за испоручено млијеко.

Ови подаци су катастрофални ако се зна да је србачка општина изразито аграрна, гдје готово 75 одсто становништва живи од пољопривредне производње, упозоравају  пољопривредни стручњаци. 

"Када сам почео радити 1985. године говедарске и свињогојске фарме су биле препуне, да би се почеле нагло празнити и затварати, а народ почео масовно напуштати село и одлазити у иностранство за послом“, каже дипломирани ветеринар Радислав Миланковић, власник Ветеринарске станице "Миланковић“ из Српца.

Примјера ради, Миланковић каже да је у Селу Српцу било 105 крава, а данас их има свега пет грла. У Горњој Лепеници је било 150, а данас има 20 крава.

У неким селима ове општине, у којима је крава била друга "дјечија мајка“ и значајан извор прихода за домаћинство, данас крава нема ни за сликање. Од свих грана, још увијек се донекле држи перадарска производња.

Љубиша Мајсторовић из Старог Мартинца је био годинама један од водећих производјача млијека у србачкој општини. Држао је више од 50 крава музара.

"Због ниске откупне цијене и све већих трошкова производње, одустао сам од испоруке млијека, а број крава свео само за властите потребе“, каже Љубиша и додаје да је слична ситуација и код већине осталих фармера.

А да се унапредјењу и развоју пољопривредне производње не поклања потребна пажња говори и податак да је у Српцу укинуто чак и Одјељење за пољопривреду, па у општинској управи нису у стању да одговоре на наш упит о тренутном стању у овој области и мјерама које се предузимају, јер уствари и не знају право стање, нити се тиме неко озбиљно бави.

И буџетом општине за  пољопривреду се издвајају симбилична средства, а у првом плану је обезбједјење средстава уз помоћ ресорног министарства, медјународних домација и учешћем заинтересованих за  проширење пластеничке производње поврћа.

И овај програм реализује се,како се тврди, углавном, према страначкој припадности. Отуда није чудо да подобни добијају и по три пластеника, који им служе за друге сврхе, па и као гараже, тврде пољопривредници који нису били у прилици да конкуришу за пластеник.

Проблеми у пољопривреди су све израженији, нарочито наглим повећањем цијена репроматеријала и одласком радне снаге. Млади напуштају села за бољим животом, а домаћинства, углавном, остају на плећима старих људи.

Нема села без пустих кућа и зараслих њива, игралишта су без дјеце и омладине…

Када су у питању робни производјачи, њих је све мање због недовољне подршке државе, несигурног тржишта и енормног повећања цијена репроматеријала.

Забрињавајуће је то што у овом дијелу Лијевча поља и  србачко-ножичке равни има само 23 регистрована комерцијална пољопривредна газдинства  који испуњавају услове за коришћење подстицајних средстава за производњу млијека и других производа обухваћених правилником ресорног министарства.

- Неповољни временски услови прошле године  умањили су приносе кукуруза, чија је цијена  за само два  последња мјесеца готово удвостручена, као и умјетних дјубрива, заштитна средства и сточна храна – тврде србачки пољопривредници, који су изгубили сваку наду да ће стање у овој години без помоћи државе бити повољније.

(БН/С.К. Фото: С. К.)