Хрвати траже исти статус као друга два народа

Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и предсједник ХДЗ БиХ и ХНС-а, Драган Човић изјавио је да још увијек постоје шансе за договор о изборној реформи у БиХ те да разговори о том и другим отвореним питањима немају алтернативу.

“Дакле, и даље нам остаје обавеза разговарати, како унутар Федерације представника Хрвата и Бошњака, тако и на државном нивоу са Србима. Треба отопљавати односе између народа, јер БиХ тако функционише. Требаће мало охрабрења да се вратимо у институције БиХ, а да будем конкретан – преговарачи из Неума врло су јасно закључили ко би требао још мало порадити да са домаћим снагама дођемо до договора. Хоће ли се то у наредним данима десити не знам. Ја и овим путем позивам оне који су учествовали у преговорима да избјегну тактику очувања статуса qуо, пребацивања одговорности на друге и добијању на времену како би могли овладати још неким позицијама које припадају легитимним представницима хрватског народа”, рекао је Човић у интервјуу за „Вечерњи лист“.

Истиче да у овом тренутку нема предуслова за организовање избора, без обзира што ће неко рећи да се избори могу одржати.

Одбацио је као грубе и малициозне лажи наводе како ХДЗ ултимативно тражи само рјешења која ће јамчити тој странци да заступа Хрвате и њему лично да буде члан Предсједништва БиХ.

“Ми све радимо да направим договор, али договор који неће тјерати Хрвате да имају једног кандидата да би он био изабран. Онда то није демократски процес. Требамо имати могућност живјети исти политички плурализам као што га данас имају друга два народа. Нити један модел не треба проматрати тако што би било ако би сви Хрвати гласали за једног кандидата или странку. То је погубна политика. Наша жеља је да створимо услови да се створи плурализам, али управо због овакве ситуације ми смо натјерани да дјелујемо кроз ХНС као један политички субјект и идемо фактички с једним кандидатом за Предсједништво. Што прије направимо договор о изборном закону, отворит ће се простор за демократско такмичење међу Хрватима. Битно је да резултат буде избор хрватског народа”, рекао је он. 

Одговарајући на критике које су се у дијелу јавности појавиле у вези његовог говора у Народној скупштини Републике Српске, а посебно реченица у којој је поручио посланицима Српске да чувају Републику Српску, Човић је рекао да су то злонамјерне реакције, јер је изјава извучена из контекста „једног говора који је био у циљу помирења и нормализације стања и односа у БиХ“.

“Одласком у Народну скупштину Републике Српске сам показао поштовање према тој институцији и онима који су ме позвали, али и према оним Хрватима који живе у том дијелу БиХ. Ја сам предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ и суштина мог обраћања је била да позовем српске представнике да се врате у институције БиХ и да тамо рјешавамо све проблеме, уз уважавање Устава и уставне позиције свих. Када сам им поручио да чувају Републику Српску то сам рекао из позиције политичког представника хрватског народа чија се права грубо узурпирају и крше управо због чињенице да немају такву врсту институционалне заштите као што имају Срби. Индикативно је да сви они који ме нападају ових дана занемарују други дио поруке српским представницима, а то је да у очувању Републике Српске оставе довољно отворена врата за друга два конститутивна народа”, појаснио је Човић.

Коментиришући учестало кориштење придјева „пробосански“ у политичком и медијском животу и одговарајући на питање је ли он пробосански политичар, Човић је одговорио да јесте, али да се „тај израз у политичком Сарајеву користи како би се прикрило право унитарно дјеловање и разградња уставних темеља БиХ као земље три конститутивна народа, у заједници с осталима и свих грађана“.

“Тобоже, не постоји бошњачка, већ је у питању пробосанска политика, а сви који јој не припадају су аутоматски и против БиХ као државе. Наравно, ријеч је о подметању. Ја у свим разговорима кажем пустите нас пробосанских странака и наратива, јер тешко ћете било кога увјерити што то значи. Окренимо се уставном патриотизму па ћемо онда у правом смислу тих ријечи сви ми бити прави пробосанци или прохерцеговци. Јер, тужно је да ми имамо политичке представнике у институцијама државе који нису у стању доћи на 50 посто државне територије, чланове Предсједништва БиХ који не могу посјетити 80 посто државе. Па кога они представљају, уиме кога раде? Понављам – ја сам за Босну и Херцеговину, то је моја домовина коју волим. Нажалост, за многе који се заклињу у `пробосанско` то се не може казати”, устврдио је Човић у разговору за „Вечерњи лист“.

(БН, Фена)