Ово дјелује као тјерање ината и освете због санкција

Невладине организације у Републици Српској могле би се ускоро наћи на удару новог Закона о финансирању невладиних организација. Нови закон је најавио члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, а Народна скупштина затражила од Владе да у парламентарну процедуру упути овај закон. Међутим, још није познато шта ће закон конкретно прописивати.

Без посебне раније најаве НВО сектору, власти РС су најавиле на посљедњој посебној сједници Парламента Српске Закон о финансирању невладиних организација, који би био креиран по узору на амерички, гдје су страни агенти углавном лобисти које друге земље плаћају да утичу на спољну политику САД.

Сада је на потезу Влада Српске којој је скупштина затражила да у парламентарну процедуру упути овај Закон, чије хитне измјене је 2018. године званично, а ове године незванично, тражио Милорад Додик.

Из министарства правде поручују да област невладиног сектора треба бити законски уређена. 

“Невладин сектор је невладин сектор  али мора да ради и дјелује у складу са законима. Уопште не видим да је добро на било који начин отежавати рад невладиних организација  и никад се не бих залагао за то, али свакако да је битно и да се пословање невладиног сектора уреди законом”, каже Антон Касиповић, министар правде РС.

Покушај доношења закона о финансирању невладиних организација траје још од 2013. када се кроз нацрте закона директно ишло на то да се све организације, које се финансирају страним средствима, обиљеже као страни агенти, а све у циљу контролисања рада невладиног сектора.

Други покушај увођења Закона о финансирању невладиних организација био је 2015. године када се говорило о усвајању америчког закона о невладиним организацијама који је јасно предвиђао уплитање државе у рад невладиног сектора.

“Сваки пут кад је нека криза и када се Милорад Додик и људи око њега нађу под притиском јавности када се говори о корупцији и умијешаности у корупцију увијек се посеже за оваквим методама да се иде на успостављање контроле над онима који указују на проблеме, а не да се проблем ријеши. Ово више дјелује као тјерање ината и освете и због санкција и због свега осталог него нека врста, надам се, озбиљне намјере”, каже Ивана Корајлић, Транспаренсy Интернатионал БиХ.

Увођењем Закона о финансирању невладиног сектора жели се увести додатна контрола и извршити притисак на све који имају критичан став и не повлађују актуелном режиму, каже народни посланик Игор Цнадак (ПДП). 

 “Ово је очигледно идеја да се невладин сектор бар онај дио који је критички орјентисан према стању у Репубици Српској и према оном што се дешавало у посљедњих 16 година буде додатно притиснут и да се направи додатни стисак на њих и на њихову слободу изражавања и то је суштина а моћи ћемо детаљно да говоримо о приједлогу кад и ако га буде”, сматра Игор Црнадак, предсједник Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу у НС РС.

У Босни и Херцеговини, према посљедњим информацијама, тренутно ради 26 000 невладиних организација, од тога је у Републици Српској регистровано више од 7 500.
Из невладиног сектора поручују да су они много транспарентнији у свом раду од званичних институција јер резултате свих пројеката јавно објављују,а финансијске извјештаје достављају надлежним институцијама, што, како наводе, није случај са већином институција у Босни и Херцеговини. 

(БН/Б. Винчић)