Инфлација галопира, вуче нас у све веће сиромаштво

Галопирајућа инфлација прелива се из Европе у Босну и Херцеговину што доводи до наглог пораста цијена и пада животног стандарда грађана. Из Удружења потрошача истакли су у емисији “Изазови” БН телевизије да су принуђени да се боре за голу егзистенцију. Економисти и привредници су сагласни да је потребно да држава интерветно реагује и помогне најсиромашнијим грађанима.

Расту цијене горива, струје, сировина, готових производа. Потрошачи се налазе у инфлаторној матици која вуче у све веће сиромаство. Статистички подаци да је инфлација тек 6 одсто не приказује стварно стање на тржишту, тврде потрошачи.

-Борба је да се преживи буквално оних са малим платама и малим пензијама. Ето, ако одете у продавницу и хоћете да купите хљеб, који је поскупио са 1,20 на 1,50 КМ, ви видите да само на том производу то није шест одсто како показује статистика. Истовремено, пензија од 400 КМ повећана је за само 16 марака, и шта смо добили када је све драстично поскупило, каже Јован Василић из Удружења потрошача “Звоно” из Бијељине.

Он наводи да не смијемо заборавити да је ове сезоне најскупља сјетва пшенице, а биће још скупља сјетва кукуруза, што ће нам доћи на наплату у љето и јесен, те довести до новог скока прехрамбених намирница.

Привредници указују да је Босна и Херцеговина сиромашна земља, без развијене привреде што је довело до тога да сваки инфлатиорни скок, нарочито у Европи, итекако се негативно одрази на животни стандард грађана у БиХ.

- Ми смо увозно зависна, мала економија у којој и даље велики број основних животних намирница ми увозимо и на те цијене не можемо да утичемо - каже Владимир Благојевић из Привредне коморе Републике Српске.

Благојевић подсјећа да је евидентан притисак на послодавце да повећају плате радницима, што је, како каже, разумљиво због сталних поскупљења роба, али тад се улази у једна зачарени круг из којег је тешко изаћи.

- Да би повећали плате то је нека врста непредвиђеног трошка, који некако привредници морају да намире, а самим тим су принуђени да повећају цијену својих производа. Ако причамо о извозно оријентисаним предузећима, они нису у могућности да повећавају цијене, јер су те цијене раније дефинисане и то њима иде као директни трошак. Ако говоримо о прерађивачкој индустрији, та индустрија на име повећања плата својим радницима повећава малопродајне цијене и улазимо у зачарени круг, обашњава Благојевић.

Економски аналитичар Адмир Чавалић указује да порастом цијена роба, расту и индиректни порези што ће, бар у наредне двије године, додатно напунити буџете и Републике Српске и Федерације, тако да се ствара реална основа да се власти одрекну свог луксуза, а да више новца издвоје за сиромашне.

- У Федерацији БиХ да се активирају робне резерве, а у Републици Српској интервентне набавке. Ви имате и буџете, и ово је вријеме да власт буде под рефлекторима, да нешто ради, да се покаже, јер ово је криза поскупљења. Да заштитимо 20 до 30 посто најсиромашније популације кроз ваучере да би имали бар основну егзистенцију, каже Чавалић.    

Чавалић наводи да не треба ићи са популистичким мјерама као што је најава о увођењу диференциране стопе ПДВ-а, јер како он тврди, то неће преко ноћи смањити цијене, а такви приједлозе долазе баш из оних редова власти који би требало да поднесу терет већих пореза на луксуз, тако да тешко да ће то и изгласати у парламенту. То су предизборна обећања од који нема ништа, тврди Чавалић.

(БН)