Гасе се фабрике, али и цијела дуванска индустрија у БиХ

Наиме, Фабрика дувана Мостар давно је угашена, исто се прије неколико година десило и са фабриком у Бањој Луци, а од 1. априла ће и фабрика у Сарајеву ставити кључ у браву.

Тада се, како је најављено из Синдиката радника запослених у пољопривреди, прехрамбеној и дуванској иднустрији у БиХ (ППДИВУТ), покреће поступак ликвидације.

Није ово први гигант, још из времена Југославије, који је угашен, али се не може отети дојму да је невјероватно да у времену и друштву у којем огроман број грађана конзумира дуванске производе, фабрика, која је била лидер у производњи цигарета, дочекала свој крај.

Како је све почело

Међутим, није се то десило одједном. Крај какав је Фабрика дувана Сарајево сада дочекала спремао се постепено годинама уназад.

Радници за све највише криве Федералну владу, све њене сазиве у посљедњих 10-15 година, истичући како је пропаст почела када је политика почела “завлачити своје руке у финансије фабрике”.

Осим политике, важну улогу је одиграо и раст акциза на дуван и дуванске производе, због чега се велики дио грађана окренуо црном тржишту, али и трошење новца фабрике на, како су радници истицали “којекакве инвестиције”.

Конкретнији показатељ почетка пропасти ФДС-а био је када је Влада Федерације БиХ одлучила да прода свој удио.

Аустријски ЦИД Адриатиц Инвестментс ГмбХ, који је сарађивао са Бритисх Америцан Тобаццоом (БАТ), купио је у септембру 2016. године 39,9 посто дионица Фабрике дувана Сарајево које су припадале Влади Федерације БиХ и то за 42,7 милиона КМ.

Након тога долази до одвајања дуванског од недуванског дијела пословања, продаје брендова и одвајања ланца киоска Тобаццо Пресс који су припојени фирми иНовине.

Почетком 2018. године оснива се фирма ФДС д.о.о., с циљем да се бави искључиво дуванским бизнисом. Након тога дио фирме, то јесте ФДС д.д., који је остављен да се бави недуванским бизнисом, мијења име у Бадецо Адриа и под тим именом почиње пословати од почетка децембра 2018. године.

Бадецо је од ФДС-а наслиједио власништво у неколико банака, фондова и компанија, али је већину тога продао.

Бадецо је продао удио од 73,2 посто дионица Вакуфске банке Сарајево и око 9 посто дионица Привредне банке Сарајево. 2019. године Бадецо је продао свој удио у фонду Бонус (око 25 посто дионица), који је у то вријеме био други највећи дионичар водеће домаће компаније из намјенске индустрије Игман Коњиц.

С друге стране, Бадецо је кренуо и с новим инвестицијама, односно преузео је имовину и пословање сарајевске пекарске индустрије Аспек (сада Фине Фоод). Ова пекарска производња и продаја сада је основни бизнис фирме Бадецо Адриа.

Од гиганта ни слово није остало
Годинама већ Фабрика дувана Сарајево не важи за гиганта, нити за јаку компанију каква је некада била, а поједини радници предвидјели су њену пропаст те су још прије неколико година напустили ФДС.

Међутим, од оних који су били остали, прије двије године, одређени број добио је отказ.

Након тога тужили су ФДС и још увијек су на суду гдје траже да им се измире дуговања. Одређени број радника који је још увијек у фабрици, такође ће завршити на бироима за запошљавање од 1. априла, као и стотине и хиљаде радника и породица које су у 142 године, колико је ФДС пословао, радиле и живјеле од узгоја дувана, али и саме производње.

Остаје и питање шта ће бити са преосталом имовином ФДС-а, као и са зградом у Сарајеву. Мехмед Авдагић, предсједник ППДИВУТ-а, још прошле године казао је како је врло је могуће да на овој атрактивној локацији у сарајевском насељу Пофалићи буду изграђене стамбене зграде.

То свакако и јесте једино што се у нашој земљи гради посљедњих година јер очито наша власт сматра како нам не требају фабрике, па се за њихов спас и не боре, већ им је главни циљ саградити што већи број стамбених зграда. А то ко ће у њима у годинама које слиједе живјети, изгледа, није баш велика брига ове државе.  

(Клиx)