Пољопривредници немају плави дизел - Производња се гаси, а власт ћути!

Док власт ћути, пољопривредници упозоравају да се пољопривредна производња полако гаси те да ће, уколико се нешто не промијени, БиХ остати без села и домаће хране.

Гориво је један од најзначајнијих издатака у пољопривредној производњи. Цијена тог енергента је сваког дана све виша, а нема изгледа да ће се тај раст зауставити. Уколико власт не уведе плави дизел, то ће додатно угрозити производњу, а многе њиве ће остати необрађене, каже Радиша Рикановић из Броца, који обрађује 82 хектара земље.

“Шта ми вриједе сви ови трактори кад не могу да их покренем без горива. Сада за 100 КМ не могу насути да наспем 40 л горива са којима могу да обиђем пар њива. Треба ми 400 л за један дан.  У вријеме сезоне за пет трактора ми је понекад потребно 700-800 л. Замислите онда колико ми треба за 3-4 дана. То је 3000 л, пута 2 КМ ако одмах одбијем регрес и то је 6.000 КМ”.

Никола Алексић, пољопривредник из Голог Брда код Бијељине каже да је некада ријетко могло да се види да трактор остане без горива.

“Сада се у сезони пољопривредих послова деси да, нажалост машина остане на сред њиве.”

Висока цијена нафте значиће значајно скупљу производњу те нижи квалитет и количину производа, истичу пољопривредници. Колико их то погађа показује просто поређење са цијеном намирница које сами произведу.

“Литар нафте сада кошта колико и четири литра млијека или килограм живе ваге свињетине”, истиче Владимир Усорац из Удружења пољопривредних произвођача-мљекара Републике Српске.

Рикановић каже да је регрес од 60 фенинга по литру мало ублажавао ситауцију док је нафта била 1.5 КМ па се тада могло радити.

“Сад је нафта 2.5 КМ и на томе сигурно неће стати. Ми се увијек жалимо али ако се плави дизел сада не уведе али овога пута њиве неће моћи да се обраде”, категоричан је Рикановић.

Алексић владајућој коалиције, каже поручује да све акцизе треба одмах да се укину и да се нафта спусти на спусти на неку простојну цијену.

“Цијена нафте која би била прихватљива за фармере односно пољопривреднике била би око 1 КМ”.

Плави дизел је рак рана пољопривреде БиХ јер ми већ годинама не наилазимо на разумијевање надлежних, каже Усорац. Додаје да власт није спремна да се одрекне десетина милиона марака из буџета од путарина и акциза на дизел за пољопривреднике без обзира на посљедице.

“Ми ћемо истјерати сељаке из села. Остаће нешто становника у градовима, у Сарајеву, Мостару, Бањалуци, Добоју, Тузли и Бијељни, а села ће остати потпуно празна. 1000 села је празно, 700 има мање од 5 становника. Не могу сељаци да граде аутопутеве да би се господа возала у скупим аутима, а ми пропадали”, поручује Усорац.

Пољопривредни произвођачи подсјећају какав је однос према селу у развијеним европским државама. Додају да ће цех односа према селу, поред њих, на крају платити крајњи потрошачи.

“Буџети европских земаља у које се ми заклињемо и који су узор нашој власти су са 40, 50 или 70 одсто усмерени у аграр. Нашим буџетом од 3 одсто не можемо ни у шали да им парирамо”, каже Никола Алексић.

Саво Бакајлић из Удружења пољопривредника села Семберије и Мајевице наглашава да је БиХ подручје у које свако увезе своју робу коју не може да прода ни на једном другом мјесту.

“Људи нису свјесни шта све може да се деси, какву храну једемо, одакле потиче и каквог је квалитета. Ниједна земље неће дати своју храну високог квалитета по овим цијенама. Та храна је много скупља у маркетима у ЕУ и земљама у окружењу. Ми једемо све и свашта, а и наша дјеца то једу”, поново упозорава Бакајлић.

Робне резерве немамо, а уколилико у случају неке кризе увоз стане, и поред оволике земље и благодати остаћемо без хране, што је поражавајуће, поручују пољопривредници.

(БН/Д.Илић)