Ивановић: Тукли су ме, сјекли, покушавали да вјешају

"Тукли су ме, сјекли, покушавали да вјешају. Могу да покажем све ожиљке засијецања по рукама и од вјешања. Полупали су ми нос, сломили јагодичну кост и ребра", присјетио се Ивановић.

Описујући тортуре кроз које је прошао док је био ратни заробљеник, Ивановић је навео да је био заточен у станици милиције и у канцеларије Општенародне одбране, гдје је био тучен и мучен.

"Када су нас довели у канцеларије Општенародне одбране, тукли су нас, знали су наложити ватру, а затворити димњак. Сваки сат дођу и кажу: `Ево четници опет живи`", испричао је Ивановић новинарима на данашњем протесту породица несталих и погинулих Срба, жена жртава рата и логораша из средњег Подриња пред Судом БиХ.

Напад на његово село, прича, догодио се 16. јануара 1993. године, а напало је 4.000 муслиманских војника.

"Тада су мене заробили, а двојицу ранили. Потом су ме одвели у казамате у Сребреници", каже Ивановић.

Он је рекао да располаже сазнањима да је било заробљено око 120 људи, од којих је 12 убијено.

"Увијек морам да говорим да сам више измета и мокраће попио од Насерове /Орић/ војске, него што сам појео хљеба. Стално су нас тукли. Када су нас извели у портирницу, једном од заробљених Радету Пејчић запалили су браду говорећи да брију четника", присјетио се Ивановић.

Он је рекао да ниједан није смогао снаге да угаси човјека, чија је брада изгорјела, док су остале бацали на под и тукли.

"Чак је један од оних који су нас тукли отворио пећ и покушао унутра да убаци главу Раде Пејчића. Тада је један повикао: `Не, шта ће рећи онај`. Често је у тај затвор долазио Насер Орић са својим командантима, као што је Зулфо, Ахмо и остали", рекао је Ивановић.

Овај живи мученик из сребреничких казамата за Србе, каже да су га током испитивања питали колико је убио муслимана, на шта је одговарао да није ухваћен у муслиманском, него у свом селу.

"Послије свих мука три пута су ме водили на размјену. Кад год су ме водили пријетили су ми и ударали, а током враћања говорили да ме неће моји четници. На сву срећу, трећи пут је размјена успјела и Шпира Глигић, који је и данас овдје, буквално ме однио до наше команде која је била на Језеру", испричао је Ивановић.

На питање новинара да ли је сведочио пред Судом БиХ, одговорио је да је неколико пута пред правосудним институцијама говорио о мукама кроз које је пролазио, али да је све то било узалуд.

"Као и ово што данас говорим вама", рекао је овај предратни становник Ћосића, села код Сребренице.

Симболично у "пет до 12“ пред зградом Суда БиХ протествовале су породице несталих и погинулих Срба, жена жртава рата и логораша из средњег Подриња, који су на тај начин изразили незадовољство радом правосуђа о питању процесуирању злочина над Србима.

(БН/Срна)