АП: Руска нафта вриједна 10 милијарди долара крстари океанима

Од руске инвазије на Украјину, стотине танкера и бродова за расуте терете скренуто је са Црног мора, док је још десетине насукано у лукама и на мору не могу да истоваре свој терет.

Русија је водећи извозник житарица и главни добављач сирове нафте, метала, дрвета и пластике — што се све користи широм света у низу производа и у мноштву индустрија, од произвођача челика до аутомобила.

Западне силе су санкционисале само мали број од 2.000 руских теретних и танкерских бродова, али замрзавање имовине највећих банака у земљи значи да ће посао увоза и извоза из Русије претрпети велики ударац.

Компаније од Аппле-а и Нике-а до великих превозника попут Маерска напуштају земљу, чије су опсежне трговинске везе са Западом готово прекинуте.

"Ово је земљотрес какав никада раније нисмо видели," рекао је Ами Данијел, суоснивач поморске обавештајне компаније Виндвард, која саветује владе.

Један потенцијални вентил за излаз за руски извоз је Кина, чија је економија која се брзо развија "жедна" природних ресурса.

Али Кина, можда највећи корисник глобализације, до сада је показала мало воље да у потпуности подржи руског председника Владимира Путина упркос томе што се уздржала од гласања у УН којим се осуђује отимање земље у Украјини, оцењује АП.

Напрезања се већ осећају у Интерјунити групи (Интерунитy Гроуп), породичној грчкој бродарској компанији са чијих 60 нафтних танкера и бродова за расуте терете управљају десетине руских и украјинских поморских капетана и официра.

Након инвазије, руски део радне снаге Интерунити-а питао се како ће се вратити кући након што је Европска унија увела забрану летова њиховој земљи. Украјинска половина није знала да ли ће имати дом у који ће се вратити.

До сада је утицај рата на глобалну трговину био најтежи у Црном мору, где су руске и украјинске луке главна чворишта за транспорт пшенице и кукуруза. Саобраћај је заустављен, чиме је практично затворен други највећи светски регион за извоз житарица.

За разлику од производње нафте, која се може брзо повећати на другим местима, за повећање залиха жита потребно је време и обим који би могао да буде преусмерен као резултат рата и санкција — Украјина учествује са 16 одсто у светском извоза кукуруза и заједно са Русијом 30 одсто у извозу пшенице. То значи да би се сиромашније земље које зависе од увоза могле суочити са великим шоковима у снабдевању.

"Није питање да ли ће бити озбиљних економских ефеката и критичне несташице хране у ионако крхким земљама, већ шта ће Русија учинити са тим и како ће Запад реаговати,", рекао је Рохини Ралби (Ралбy), директор И.Р. Цонсилиум, поморске консултантске фирме са седиштем у САД.

Међу најугроженијим земљама су Египат, Индија и Турска, које се све у великој мери ослањају на Русију за све, од основних намирница за прављење сомуна до природног гаса и туризма.

Око 78 одсто увоза пшенице у Турску долази из Русије, а још 9 процената из Украјине. Већина тих залиха се користи у турској прехрамбеној индустрији, која је и сама велики извозник. Индија увози око 80 одсто нафте, већи део из Русије као и метала за снабдевање пете по величини аутомобилске индустрије на свету.

У САД ће се највећи утицај осетити на бензинским пумпама, где се очекује да ће више цене допринети инфлацији која већ расте најбржом стопом у последње четири деценије.

Русија је била трећи највећи извор нафтних производа продатих у САД прошле године — иза Мексика и Канаде — 8 одсто. Русија је такође други највећи добављач платине у Сједињеним Државама, метала који се користи за прављење уређаја за издувне гасове за аутомобиле.

Али, укупно гледано, Русија је била тек 20. највећи добављач робе за Сједињене Државе.

Док се Бајденова администрација уздржавала од општег ембарга на трговину са Русијом, или удара на руски енергетски сектор, то је мало утицало на смиривање тржишта.

Цене пшенице су скочиле за више од 55 одсто у односу на недељу пре инвазије. Цијене нафте, које су у сталном порасту од почетка године због тражње глобалне економије које се опоравља, скочиле су преко 110 долара по барелу први пут од 2013. године.

А накнаде које се наплаћују за чартер џиновских нафтних танкера широм света скочиле су за чак 400 одсто док се трговци овим енергентом муче да обезбеде капацитете који су одједанпут постали дефицитарни.

Виндвард процењује да 87 милиона барела руске нафте вредне 10 милијарди долара крстари океанима, у потрази за купцима.

Још није јасно какве ће бити последице економског рата против Русије. Иако је поштовање санкција чест проблем, никада у прошлости ограничења нису била наметнута тако брзо и тако блиско координирана међу савезницима САД да би се таргетирала глобална сила.

Тинглонг Даи, професор на Универзитету Џон Хопкинс који проучава ланце снабдевања, каже да од краја Хладног рата, темељ глобалне трговине је раздвајање геополитике и бизниса и претпоставка да ће рационално доношење одлука увек преовладати.

" И једно и друго је уништила Русија," каже Даи, додајући да би ускоро могла да се појави нова врста " гвоздене завесе," са Русијом и њеним савезницима на једној страни и Западом на другој.

" Више није могуће избећи бирање страна, а последице ове реконфигурације глобалних ланаца снабдевања у смислу већег сиромаштва, губитка иновација и могућности за запошљавање су нешто шта ћемо сви морати да платимо," сматра Даи.

(РСЕ/АП Фото: Илустрација)