Скоро сваки грађанин банци дужан преко 3.000 КМ

Задужењем до преживљавања, пут је којим иде већина грађана у Републици Српској. Са просјечним примањима не могу саставити крај с крајем, па живе на кредит. Кредит, онај ненамјенски, је нажалост за већину наших грађана нужна потреба за преживљавање. Иако свјесно улазе у  дужничко ропство, немају друго рјешење. Грађани које смо анкетирали у Бијељини кажу на да дижу кредите, отплаћују,а када се исцрпе средства, одмах улазе у други кредит да отплате претходни. Најбржи начин да се дође до пријеко потребног новца нуде микрокредитне организације, али уз високе каматне стопе.

“Дакле, грађани се задужују не само хипотекарно за стамбено збрињавање, већ већина просјечних грађана има много ненамјенских задужења и разних врста кредитних картица. Према подацима Агенције за статистику БиХ сваки пунољетни грађанин БиХ у просјеку је задужен према пословној банци више од 3.000 КМ. То заиста указује на јако низак стандард наших грађана.”, каже Мирјана Орашанин, одборник СДС у Скупштини града Бијељина.

До које границе је пао животни стандард у Републици Српској говори и чињеница да је кредитна спсобност за многе луксуз, који не могу приуштити. Док једни дижу кредите, други иду по оброк у Народну кухињу. Они које смо затекли у реду за оброк, кажу да немају никаквих примања. Без плате, пензије, па чак и без соцјалне помоћи, једини спас им је кутија хране из Народне кухиње, Многи, кажу, пребирају и контејнере.

Незапосленост, пад прихода, талас инфаације, енормна поскупљења, све су то ударци, који наносе штету породичним буџетима, па грађани покушавају да нађу начин како ће да преживе, каже економиста Зоран Павловић.

“Тако да је онда рјешење у краткорочном кредитирању, некаквом да се могу платити, ако ништа друго комуналије које нису плаћене итд. Тако да се окретање неким некомерцијалним кредитима само за покривање текуће потрошње и дугова који су настали у претходном периоду налази као рјешење, којим се рјешавају ситуације и проблеми. Имамо пораст ненамјенских кредита, који су уствари за те потребе у односу на инвестиционе кредите.”, наводи Павловић.

Осим личних задужења грађани на својим леђима носе и дугове, које прави држава кроз континуирана задужења, али од тог новца за становиштво нема побољшања животног стандарда.

(БН/Ј.Жерајић)