Цијене отишле у небо, грађевинци траже анексе уговора

На мети свакодневних поскупљења нашао се и грађевински материјал. Грађевинци се хватају за главу јер по претходно уговореним цијенама не могу да заврше планиране објекте. Захтијевају преговоре са уговорним органима и анексе уговора како би се уврстиле нове цијене. 

"Ми имамо проблем што је већина уговора која је закључена у складу са Законом о јавним набавкама није предвидјела могућност анексирања уговора у складу са растом цијена, али Закон о облигационим односима то дозвољава. Тако да је неопходно да се прикупе одређени подаци од Привредне коморе или статистичког завода Републике Српске и Босне и Херцеговине, колико су расле цијене грађевинских производа и да се у складу са тим и на основу процјена одређених судских вјештака ради на анексу уговиора, како би се заштитили и уговорни органи, а и извођачи радова“, каже  Горан Рачић, предсједник подручне Привредне коморе Бања Лука.

Иницијатива коју је покренула Привредна комора биће упућена Влади и ресорном министарству. План је да се уз доказе о поскупљењу грађевинског материјала уговори измјена претходно утврђених цијена изградње одређених објеката. 

"Привредници су прошли на одређеним тендерима преко „Е – аукције“, из различитих разлога нису започели одмах и реализацију пројеката у међувремену дошло је до драстичног повећања цијена репро материјала и због тога је неопходно да идемо у анексе тих уговора, односно да се повећају износи предвиђени за те послове, а наравно за то ће све привредници и да доставе адекватне доказе да је дошло до повећања цијана и да због тога нису у могућности да реализују оне пројекте, односно оне тендере на којима су прошли“, иситче Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе Републике Српске.

А са министром за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренком Голић разговарали су представници Уније удружења послодаваца те су формирана два тима за рјешавање овог проблема.

"Направили смо да кажем двије екипе које ће се бавити правним и економским питањима и наредних мјесец дана ћемо заједнички изаћи са приједлогом рјешења за тај проблем. Чињеница је да се све мора радити према Закону о облигационим односима и сад ће се радити на утврђивању начина како утврдити које су разлике настале и како правно то ријешити да не би долазило до неких међусбних судских спорова што је евидентно да је могуће уколико се не постигне неки договор“ каже предсједник Уније урдужења послодаваца Републике Српске Саша Тривић.

Раст цијена грађевинског материјала утицао је и на цијене станова. Примијетно је да квадратни метар стана из дана у дан кошта све више. Новац је изгубио вриједност те је могуће да ће цијене још расти, истичу економисти. Због тога је неопходно да се уговором предвиди пораст цијена.

"Некаква индексација или корекција цена у односу на пораст инфлације, пораст цена роба би морала бити предвиђена уговорима. Најчешће то немамо. У неком времену када смо имали инфлацију то је била клаузула у уговориу да у случају да се званично дефинише да је дошло до пораста цена од пет посто, да се за толико мора кориговати и уговор, уговорена цена и да је то најнормалнији процес који се ради“, тврди економиста Зоран Павловић.

Проблеми за грађевински сектор у БиХ почели су појавом корона вируса. Прво је отежана набавка грађевинског материјала због затварања граница, а затим и долазак радника на градилишта. Када се на све то дода и повећања цијена материјала, грађевинска индустрија могла би да се нађе у кризи. Иако цијене расту, радницима плата остаје иста, тврде из Синдиката.

(БН Фото: Илустрација)