Дечак из Сингапура осећа глад без обзира колико једе!

То је оно са чим се Дејвид Су, 10-годишњи дечак из Сингапура, суочава сваки дан у свом животу. Јер њему је дијагностикован је Прадер-Вили синдром, сложено генетско стање због којег нон-стоп осећа глад ма колико (количински) да једе.

Сложена и ретка болести звана Прадер-Вили синдром, поред осталих озбиљних симптома, оставља оболеле да осећају глад без обзира на то колико једу. Настаје услед губитка функције гена у одређеном делу хромозома 15 и на жалост још увек је неизлечива.

Једна од сваких 10.000 до 30.000 беба пати од (СПW) Прадер Wилли синдромома.Иначе, живот са Прадер-Вили синдромом (СПW) је тежак, посебно за људе који брину о оболелом.

Пошто је жеља за сталним јелом толико јака, потребно је предузети посебне мере како би се осигурало да пацијенти не преједу буквално до смрти!. Морбидна гојазност је једна од главних опасности суочавања са ПВС, али није једина.

Медицинска литература је забележила бројне случајеве када су оболели од Прадер Wилли -ја, развили рупе у цревима због неприродних количина хране коју су уносили, па чак и некрозу желудачног ткива.

Остале компликације укључују јако надимање и смањено пражњење желуца.

РареДисеасес.орг извештава да је (СПW)  Прадер Wилли “принуда да једу толико огромна да људи са овим поремећајем, ако се оставе без надзора, могу да угрозе себе једући штетну храну као што је покварена храна или смеће и превелике количине, штетне за стомак. Погођена деца могу такође показати необично понашање у вези са храном, укључујући гомилање и/или тражење хране, крађу хране и крађу новца за куповину хране итд.”

У случају Дејвида Суа, његова породица (62-годишња бака) улаже велике напоре да контролише његову тежину, идући чак и до закључавања кухињских врата како би се осигурало да се не преједа. Такође су му поставили веома специфичан распоред исхране, тако да тачно зна када је време за оброк или када ће добити ужину.

Добра вест је да, све док Давидова тежина остане под контролом, његов животни век и квалитет живота треба да буду  и остаће исти, као код нормалне особе.

Проблем је у томе што ће морати да се носи са овом сталном принудом да једе до краја живота, и вероватно неће имати породицу која ће се бринути о њему заувек, па ће морати да научи сам да се контролише своје нагоне за великом количином хране

Иако тренутно не постоји лек за Прадер-Вилли синдром, терапије могу помоћи у смањењу симптома фокусирањем на хормонске и развојне недостатке повезане са овим ретким стањем.

(Занимљивостидана.цом Фото: Схуутерстоцк/илустација)