Естрада не заборавља бомбардовање Југославије: Не поновило се!

Иако неки од њих тада нису били у земљи, они су са зебњом редовно пратили сва дешавања и извештаје о најгорим тренуцима за српски народ.

Светлана Цеца Ражнатовић сматра да је НАТО агресија на Југославију највећа срамота у Европи након Другог светског рата.

- И 23 године на овај дан се буде болне успомене на срамотну демонстрацију силе, агресију и злочиначки напад на нашу земљу. Највећа срамота у Европи након Другог светског рата. Последице су трајне, од људских жртава, преко болести и стреса, па до чињенице да је наша инфраструктура разрушена! Да не набрајам даље, не будимо људима болне успомене већ да се никоме не понови - рекла нам је Цеца.

Јана Тодоровић у време бомбардовања није била у земљи, али се тих дана сећа као дана велике туге.

- У време бомбардовања нисам била у Србији. Била сам у иностранству, а родитељи су ми били на Косову. Док сам била далеко од наше земље, жалила сам и туговала за својом фамилијом и целим мојим народом - рекла нам је Јана.

Легенду народне музике Лепу Лукић је почетак бомбардовања затекао на турнеји по Канади.

- Била сам тада у Канади смојим драгим колегом, покојним Маринком Роквићем. Тада нам је било отказано неколико концерата. Иначе, све време бомбардовања нисмо могли да се вратимо у земљу. Кад се ситуација мало смирила, Маринко се вратио, а ја сам остала. Осамнаест месеци сам била непрекидно у Канади. Све време бомбардовања сам сваки дан на тргу у Торонту певала "Видовдан" и плакала с нашим народом због свега што се дешавало у нашој земљи. Мајка ми је тада била у Србији, као и фамилија, некако сам успевала да се чујем с њима и да знам да су добро - присетила се са сетом Лепа.

Драган Којић Кеба своје сећање на НАТО агресију описао је речима својих песама.

- Наслови мојих песама које сам лично писао су ми и мантра и витамин за свакодневни живот: "Сећање ми снаге даје", "Бре гиди џану за душмани " - рекао нам је Кеба.

Драгица Радосављевић Цакана почетак бомбардовања веже за трудноћу своје ћерке, која је тада била ушла у девети месец трудноће.

- Грозно... Тада ми је ћерка била трудна. Када су се биле зачуле прве сирене, била сам избезумљена. Била је ушла у девети месец. Када је бомбардовано на Косову, моја мама је, сва срећа, била код нас у Београду. Бомбе су падале недалеко од места где је она тамо живела. Посебно ми је у сећању остало када сам с колегама певала на мостовима и трговима док су бомбе падале свуда око нас. Без размишљања смо сви одлазили и певали с нашим народом. Драго ми је што је несрећна Медлин Олбрајт умрла, и то на дан када је почело бомбардовање, стигла ју је божја правда за све зло које нам је учинила из мржње - истакла је Цакана.

И Нада Мацура одлично се сећа тог 24. марта 1999. године.

- Дана кад је почело бомбардовање, тог 24. марта, живо се сећам. Радила сам на терену и речено нам је да свако седне у свој санитет и нађе безбедно место, одакле ће слушати радио-везе и чекати на неку интервенцију. Сећам се да смо тада санитетско возило паркирали код руске амбасаде, јер смо размишљали логично да ту сигурно неће гађати. Повредила сам скочни зглоб, имала сам и гипс, али нисам хтела на боловање. Тако с гипсом сам ишла на посао током целог бомбардовања - рекла нам је Нада Мацура.

Водитељ Жика Николић ни до данас не може да поверује да смо били под бомбама 78 дана.

- Кад је саопштено да је почело бомбардовање, гледао сам ТВ и нисам могао да верујем шта чујем. Чак сам и укућане те вечери, сећам се да је било негде око осам увече, убеђивао да су то само вежбе. И кад су се огласиле прве сирене, нисам могао да верујем. Ни дан-данас не могу да верујем да смо бомбардовани - присетио се Жика Шареница.

<стронг>(Курир.рс)