Приливи у буџету све већи, а грађани све сиромашнији?!

Приходи у буџет за прва два мјесеца ове године биљеже значајан раст. У односу на исти период прошле године већи су за 21 одсто. Прилив у јануару и фебруару ове године износио је 1,4 милијарде, и већи је за 248 милиона марака.

Судећи по овим подацима, које су потврдили у Управи за индиректно опорезивање, буџет је и више него стабилан. 

Из дана у дан биљеже се и повећања цијена основних зивотних намирница, горива, те електричне енергије за привреднике.

Грађани истичу да једва спајају крај са крајем и да не знају колико ће још моћи да се боре. Криза потреса цијели свијет, а Република Српска је, чини се, на рубу сиромаштва. 

Брига о најугроженијем становништву у стању социјалне потребе такође, није на завидном нивоу.  Приходи у буџету, од ПДВ-а и акциза требало би да се усмјере за помоћ и побољшање социјалне заштите, истиче професор  социјалне политике Љубо Лепир.

Увођење диференциране стопе ПДВ-а и укидање акциза на гориво, и уколико буде усвојено, неће много значити најугроженијој категорији становништва, потребне су конкретне мјере, истиче Лепир

„Фокус интереса треба бити на социјално најугроженијој категорији. Дакле смањивање цијене нафтних деривата, за социјално угрожену категорију становништва, који често немају аута и не троше то, не значи пуно. Смањивање ПДВ-а на неке артикле такође ће се веома брзо ти ефекти истопити, зато што је инфлација на дневном нивоу доста велика. Треба имати системска рјешења, она морају бити брза и морају са собом донијети конкретне резултате“, каже Лепир. 

У БиХ не постоји јединствени систем праћења стања социјалне угрожености. Према посљедним подацима, за 2018. годину, број корисника социјалне заштите био је око 5,5 хиљада, међутим стварни број социјално угроженог становништва је далеко већи након појаве пандемије, о чему најбоље свједочи константно повећање броја корисника јавних кухиња, истиче Лепир. 

(БН/Д.Цвијић)