Раст цијена и немар државе доводе у пропаст фарме!

Неизвјесност, константан раст цијена, али и немар државе, довео је бх. пољопривреду на руб пропасти. Упркос бројним вапајима, домаћи произвођачи су одавно на кољенима, а многи су већ и поклекли.

Запуштене оранице, мали потицаји, па и бројне административне нерегуларности, ставиле су катанац на бројна газдинства. Нажалост, а на том путу је и фарма "Пађан" у Петровом Гају код Приједора која би се већ у мају могла затворити. 

Прича постаје још озбиљнија када власници откривају да о њој брине 21-годишњи младић Данијел Пађан. Још као дјечак, прије осам година, био је принуђен посветити се раду на земљи. Данас у томе ужива и каже има велику жељу остати на селу, бавити се пољопривредом, али подршке ниоткуд.

Молбе без одговора

Многи би рекли да је овај младић слика и прилика онога што представници власти одавно заговарају – повратак селу, помоћ младима, рад на земљи. Нажалост, стварност је другачија, он је само очит примјер да је ријеч о декларативном залагању и добро увјежбаном говору. 

"Због недостатка земљишта присиљен сам да угасим фарму од 50 грла, која ми је једини извор прихода. Од 2015. године пишем молбе и захтјеве, али нико није нашао рјешење", каже Данијел, додајући да га чак нико ни на разговор није позвао, док уредно измирује све обавезе према држави и опћини. 

Када је с 13 година остао без оца, помажући мајци Биљани сав терет око фарме и земље је преузео на себе. Данас њихове краве дневно дају између 300 и 400 литара млијека. Продају га мљекари у Градачцу, по цијени од 0,59 КМ. 

"То је никаква цијена. Земљишта немамо довољно, куповали смо све житарице, на тоталном смо губитку. Што смо имали уштеђевине потрошили смо за набавку житарица, сада иде сјетва, како то финансирати", пита се Биљана, нагласивши да би ситуацију тек нешто мало олакшало подизање откупне цијене млијека. 

Одузета земља

Опћинска земља коју су некада Пађани обрађивали, одузета је и дата другој, већој фарми, прича Биљана, нагласивши да је она била једина жена, при томе самохрана мајка, која је аплицирала у Приједору. Но, слуха није било: "Обрађивали смо парцелу од 200 дунума, одузета нам је и дата фарми која има већи број грла. Имамо неке мање површине у свом власништву и под закупом те 8,5 ха од министарства, укупно око 17 ха, то је недовољно за производњу и опстанак наше фарме."

Промијенила су се каже три градоначелника, али одговор није стигао ни од једног. Ако не реагује министар пољопривреде Борис Пашалић, породица Пађан у мају гаси фарму.

"Ово што имам ћу распродати и завршити с тим", додаје Биљана, казавши да су јесенас посијали мање количине зоби и пшенице, а остатак земљишта сачували да посију кукуруз за силажу, јер зрно и концентрате купују.

Све репроматеријале су до сада успијевали набавити, али услијед великих поскупљења више нису у могућности то финансирати. Сам кукуруз кошта 0,84 КМ/кг, а соја 1,40 КМ/кг, док цијене зоби и јечма расту скоро свакодневно. Седмично њихова говеда троше више од тону житарица.

Свједочи и да фарме, које су већ угасиле производњу млијека, добијено земљиште изнајмљују другима који тако стварају вишкове, док су други фармери принуђени на пропаст, али о томе нико не брине.

Проблем је и радна снага. Све је теже пронаћи оне који ће радити на земљи, а дневнице нема испод 50 КМ. Ипак, Данијел са својим друштвом успијева завршити све послове у њивама. Ови младићи, узајамно се помажу, прелазећи и по 20 километара како би на вријеме завршили орање, брнање, сјетву и жетву. 

Сада чекају реакцију министра Пашалића, у нади да неће изостати. Он је недавно и сам сликовито објаснио како опоравак сектора мљекарства, у случају гашења, траје три године: "Док се крава отхрани, осјемени, отели, тек да онда даје млијеко." Тада је напоменуо и како се затварање фарми не смије дозволити. 

(агроклуб.ба)