ЦГ би струју из Билеће, Српска - то не пије воде

Наиме, како је пренијела РТЦГ, Министарство капиталних инвестиција Црне Горе предложило је Влади ове земље да се покрене поступак за утврђивање права Црне Горе у валоризацији вода хидроакумулационог објекта Билећко језеро и хидропотенцијалу ријеке Требишњице.

"Одбор директора 'Електропривреде Црне Горе' указује на потребу да се послије 57 година вишенамјенског кориштења вода међуграничне ријеке Требишњице од стране БиХ, Републике Српске и Хрватске утврде права Црне Горе и да се, уколико та права постоје, она адекватно заштите и валоризују", наводи се у Информацији о валоризација вода хидроакомулационог објекта Билећко језеро.

Како су навели, Црна Гора посједује хидроенергетски потенцијал у ХЕ Требишњица, који у потпуности користе друге државе, а истовремено остварује дефицит електричне енергије.

"Црна Гора се са својим досадашњим поступањем у односу на хидроенергетске потенцијале хидросистема Требишњица већ 48 година одриче дијела свог суверенитета", сматрају у ЕП ЦГ, додајући да Црна Гора несумњиво полаже право на кориштење воде Билећког језера, те су напоменули да је Просторним планом Црне Горе и Стратегијом развоја енергетике до 2025. године предвиђен пројекат валоризовања хидроенергетског потенцијала Билећког језера изградњом хидроенергетског постројења ХЕ Бока, с машинском зградом у близини Рисна.

Министарство капиталних инвестиција предложило је и да се формира експертски тим, који ће допринијети значајним економским и енергетским бенефитима у циљу рјешавања валоризације вода хидроакумулационог објекта Билећко језеро.

Како је за "Независне новине" рекао Лука Петровић, генерални директор "Електропривреде Републике Српске", иницијатива Министарства капиталних инвестиција у Влади Црне Горе "не пије воде", јер је систем хидроелектрана на Требишњици својевремено завршен још у бившој Југославији.

"Тачно се зна за шта су намијењени и вода и електране те како су се дијелили и вода и енергија од тог хидроенергетског система и у том смислу никада није било ни предвиђено да се ни вода ни енергија дијеле с неким из Црне Горе", рекао је Петровић.

Додао је да су распадом бивше Југославије верификоване границе, због чега у Црној Гори сматрају да на дио територије који се, према његовим ријечима, налази далеко од очију јавности Црне Горе, а поклопљен је водама Билећког језера, имају право и да могу да тај дио воде искористе.

"То досад није било ни у једној студији која је рађена приликом изградње. Ми сматрамо да нема разлога ни сада да се подиже. Тај систем је увијек спреман и плаћао је обавезе за концесију за потопљено земљиште, који се и сада плаћа. Не видим разлога да се ово проблематизује у енергетском и водном смислу, али на тим законским основама за плаћање неких обавеза то могу да захтијевају", казао је Петровић.                  Истакао је да то што Црногорци сада траже нешто ново, што никад досад није било предвиђено, не доприноси рјешењу проблема.

"Тражити нешто ново је предмет арбитража и спорова, јер то никада није било дефинисано ни у једној студији, те не знамо који је основ да траже нешто што никада није било предвиђено", навео је Петровић.

Додао је да ће се вјероватно обављати разговори и састанци, јер свака страна треба да изнесе своју аргументацију коју су имали приликом разраде идеје и пројекта.

"Таквих није било у годинама када се реализовао и експлоатисао пројекат до ове нове иницијативе, коју ћемо ми свакако нашим институцијама елаборисати и аргументовати", закључио је Петровић.

Гордан Мишељић, директор предузећа "Хидроелектране на Требишњици", је рекао да проблем представља и различитост закона о накнадама за кориштење природних ресурса.

"Једна цијена је у Републици Српској, а друга је у Црној Гори. Они не могу признати наш закон, ми не можемо њихов и ту долази до неслагања", рекао је Мишељић за "Независне новине".

Независне новине