Французи сутра бирају предсједника

Главни ривал садашњем председнику Емануелу Макрону је лидерка деснице Марин ле Пен, али се судећи по испитивањима јавног мњења, очекује да Макрон однесе победу.

С обзиром на то да се не очекује апсолутна већина гласова ни за једног кандидата у првом кругу, два кандидата с највећим бројем гласова улазе у завршницу председничке трке у другом кругу - 24. априла.

Последње анкете дају предност Емануелу Макрону с 26 одсто гласова, затим следе Марин Ле Пен с 23 процента, Жан-Лик Меленшон 17,5 одсто и Ерик Земур са 9,5 процената гласова бирача.

У другом кругу, предвиђају испитивања јавног мњења, Макрон би могао да победи са 53 одсто гласова, а Ле Пенова би добила 47 процената.

После првог мандата обележеног друштвеним превирањима и настојања да либерализује француске законе о раду, смањи порезе за најбогатије и привреднике, као и да преобликује трансатлантске односе, Макрон је ушао у председничку трку с више неизвесности него 2017. године, у околностима рата у Украјини и последичне економске кризе.

Макрон већ месецима води у анкетама, али се последњих дана, како показују резултати испитивања јавног мњења, све више смањује његова предност у односу на Ле Пенову.

Кандидаткиња десничарског Националног окупљања (РН), 53-годишња Ле Пен, после краткотрајне адвокатске каријере, улази 1998. године у Национални фронт, који је тада водио њен отац Жан-Мари.

Како оцењују француски и други западни медији, Ле Пенова дугује подршку доброг дела бирача успешном удаљавању од крајње десничарске реторике свог оца, али и задржавању кључне страначке политике против имиграције. Притом, она шаље бирачима једноставну поруку "ваш новац завршиће у вашим џеповима".

Трећепласирани кандидат је радикални левичар Жан-Лик Меланшон за кога се опредељује око 15,5 одсто испитаника, а четврти најбоље котирани председнички кандидат је ултрадесничар, бивши новинар Ерик Земур са 9,5 одсто подршке међу анкетиранима.

Земур, који себе описује као спасиоца нације од наводне исламске претње, у јануару је осуђен на новчану казну од 10.000 евра за подстицање мржње у својим изјавама о малолетним мигрантима без пратње које описао као "крадљивце, убице и силоватеље".

Валери Пекрес, која себе пореди с Маргарет Тачер и Ангелом Меркел, има подршку Републиканаца, Уније демократа и партија центра и управо јој та страначка залеђина даје подршку једног дела бирачког тела. Међутим, према анкетама, њу не подржава више од 10 одсто гласача у првом кругу.

Кад је реч о осталим кандидатима, грубо се могу поделити на десничарски и левичарски табор, при чему десницу, поред Земура и Ле Пенове, још представља и Никола Дипон-Ењан, евроскептик из партије "Устани, Француска".

На страни левице су Ан Идалго, градоначелница Париза од 2014. и кандидаткиња Социјалистичке партије, Натали Арто, бивша наставница коју је кандидовала Партија радничке борбе, лидер француских комуниста Фабијен Русел и Јаник Жадо, представник Зелених који најављује "еколошку револуцију" у Француској.

Међу кандидатима је и Филип Путу, у име Нове антикапиталистичке странке, док такозване руралисте представља Жан Ласал, ексцентрични посланик који је некад био пастир на Пиринејима.

У Француској у поноћ почиње изборна тишина, која ће трајати до 20.00 часова у недељу, када се затварају биралишта.

Традиционално, избори почињу дан раније на француским прекоморским територијама.

(Тањуг)