Украјина узгаја довољно хране за 400 милиона људи

Конфликт узима огроман данак грађанима Украјине, као и економији земље. Али постоје и значајне посљедице за милионе других људи широм свијета.

Економије са јаким трговинским, финансијским и миграцијским везама са Русијом и Украјином могле би претрпјети "највећу непосредну штету", каже Свјетска банка.

Земље које се у великој мери ослањају на Русију и Украјину за храну такође ће осетити утицај. То укључује "шачицу економија" у Европи, Блиском истоку, Африци и централној Азији које 75% пшенице добијају из Русије и Украјине, наводи банка.

Највећи ризик је могући прекид у производњи или транспорту житарица и сјемена из Русије и Украјине.

Поред виших цијена, то би могло узроковати "повећану глад и несигурност хране" у земљама с нижим приходима, упозорава Свјетска банка.

Овај графикон Свјетске банке приказује украјински удио у глобалном извозу производа укључујући прехрамбене производе, као што су сјеменско уље, кукуруз и пшеница. Што се тиче сјеменског уља, оно чини више од 40% укупног извоза.

Ово одражава статус Украјине као највећег свјетског извозника сунцокретовог уља. Највећа тржишта за сунцокретово уље укључују Индију, Кину, Турску и Холандију према Опсерваторију економске сложености, платформи за визуализацију података.

Више од 13% свјетског извоза кукуруза и преко 5% извоза пшенице такођер долази из Украјине.

Русија чини 18% светског извоза пшенице и 14% ђубрива. То је такођер "главна сила" на тржишту енергије и метала, каже Свјетска банка.

Земља контролише четвртину свјетског извоза природног плина, 18% извоза угља, 14% испорука платине и 11% извоза сирове нафте.

Цијене нафте су се више него удвостручиле у посљедњих шест мјесеци, а ако се тако настави смањиће стопе економског раста за 20-50 посто у земљама попут Јужне Африке, Турске, Кине и Индонезије, процјењује Свјетска банка.

Постоје три главна начина за рјешавање кризе с храном, написали су истраживачи с Међународног института за истраживање прехрамбене политике у чланку за Свјетски економски форум.

То укључује друге велике земље произвођаче житарица које повећавају свој извоз – на примјер ослобађањем залиха. Други велики произвођачи нафте такође морају повећати залихе како би помогли у смањењу трошкова горива, гнојива и транспорта, кажу они.

А у међувремену, владе морају заштитити свој народ нудећи храну или финансијску помоћ.

Утицај руске инвазије на Украјину на глобално снабдијевање храном и енергијом такођер се говорило у подцасту за Радио Давос, платформу за подцастинг Форума.

"Овдје је потешкоћа у томе што Украјина узгаја довољно хране да прехрани 400 милиона људи на планети Земљи", каже за емисију Давид Беаслеy, извршни директор Свјетског програма за храну Уједињених народа. „Дакле, када фармери на ратиштима не саде или не беру, шта мислите какав ће утицај то имати?“

(Бука)