Док власт расипа народни новац, наука нека чека

Наука је на дну листе приоритета у Босни и Херцеговини, показују подаци Агенције за статистику БиХ. Издвајања за научноистраживачки рад смањују се из године у годину.

БиХ је током 2012. у истраживање и развој издвојила укупно 0,27 посто БДП-а, годину дана касније 0,32 посто; 2014. тек 0,26 посто, да би у наредним годинама услиједио још већи пад на 0,22 посто, па на  0,19 посто!

У науку се улаже, а не издваја, јер је она стуб сваког модерног друштва, каже универзитетски професор из Сарајева Дамир Марјановић. Али изгледа да су је домаћи властодршци довели на само дно, како промијенити стање?

“Више је фактора, прво можемо да се боримо против нашег менталитета да не чекамо стално да нам неко из вана донесе неку идеју не знајући да ми овдје имамо бриљантне дјечаке и дјевојчице. Чим оду преко границе, чим се понуде добри услови, онда се искористи њихово знање, та наша сировина за извоз, нажалост кажем сировина, тако их посматрају политичари. Ти млади људи оду вани, неко њихово знање и умјеће уновчи и онда нам продају скупи производ на крају. “, каже за БН Дамир Марјановић, професор са Универзитета у Сарајеву.

Федерације БиХ је за текућу годину науци намијенила 0,05% буџетских средстава, док је  Република Српска из буџета вриједног 4 милијарде 24 милиона марака за научноистраживачке сврхе одредила за 2022. годину  1.375.000,00 КМ, што је у процентима 0.034 % буџета, може се рећи, мрвице са стола.  Умјесто да инвестирамо у знање, извозимо одшколовани кадар.

“Они најбољи, зато што им се не укаже прилика да се овдје запосле, само их прослиједите у Норвешку, Шведску, Финску, нико не израчуна колико је милиона марака уложено у креирање једног таквог кадра. Ако је сврха постојања факултета да постоје за себе да би професори и асистенти имали за посао и зарађивали плате то је погрешна сврха, ми нећемо нигдје доспјети.”, каже за БН унверзитетски професор из Сарајева Дамир Марјановић.

Поразно је што академска заједница ћути.

“Основни проблем у нашем друштву је што су интелектуалци пасивни на велико зло које нас је притисло да су се једноставно предали и не боре се.”, истиче професор Алекса Милојевић.

Борба за науку, борба је за будућност државе, посебно мале и неразвијене као што је Босна и Херцеговина. Требамо се угледати чланице ЕУ које ни у кризним временима нису смањивале средства за науку.

Потребно је улагати у знање, а не расипати народни новац, који се не жали, узимајући у обзир да само за набавку робе и услуга трочланог Предсједништва БиХ годишње одлази више од милион 740 хиљада марака. Дакле, битна су одијела, а наука нека чека.

(БН/Ј.Жерајић)