У сваком рату једна од првих жртава је и истина

Одјеци рата у Украјини

Што је рат крвавији, са више насиља и жртава, потребне су крупније лажи којима се покушавају прикрити жртве и разорени градови. Много је оних који воле опојну снагу лажи и обмана, јер прихватање самообмана и лажи не изискује никакав умни напор нити логично размишљање.

Очекивање да ће друштвене мреже и развој информационих технологија помоћи ширењу истине и објективних информација није се остварило те данас имамо доминацију осмишљених  дезинформација, креираних да би нас довеле у заблуду. 

Већини грађана у нашем региону заправо никакве информације нису ни потребне јер имају своју истину утемељену на емоцијама и предрасудама, којима нису потребне ни очи ни ум већ само инат и чврсто увјерење да смо увијек у праву. 

Да ли смо заиста спремни да вјерујемо да се било каква "специјална војна операција" при којој стотине хиљада војника једне државе упада у другу државу може назвати било како другачије осим инвазијом која представља кршење међународног права?! 

Можемо ли своје закључке доносити и своје ставове формирати  на основу чињеница и логике здравог разума, а не на основу предрасуда и површних емоција?! Да ли се  овим ратом штите  интереси и слободе једног народа, или је то рат који воде вође отуђени од народа, окружени  тајкунима  и дворским полтронима?!

Због нашег трагичног животног искуства у ратовима на овим просторима било би за очекивати да будемо на страни правде и обичних људи који у оваквим ратовима најчешће буду жртве.

Међутим, народи у региону су навијачки  острашћено и бескомпромисно  одабрали  страну у конфликту, умјесто да се солидаришу  са онима који пате због дугогодишњих лоших политика које нису трагале за рјешењима него су градиле конфликте како би сакрили истину о корупцији, криминалу, злоупотребама власти, непотизму и кршењу основних људских и грађанских права.  

Треба престати са лажима и самообмањивањима, и сагледати објективно чињенице, схватити да се демократија и слобода не могу развијати чврстом руком појединца те кршењем правних норми и демократских стандарда.

Ако имамо  мудрости, рат у Укајини нас треба упозорити да као грађани морамо  покушати да предупредимо многе проблеме у региону и да изаберемо пут економског развоја, мира и стабилности.

Наравно, не треба имати никакве заблуде, тим путем нас сигурно неће повести неодговорни корумпирани политичари, усмјерени  на пљачку државног новца, злоупотребу власти и подстицање међуетничке и међурелигијске нетрпељивости и неповјерења.

Препознајмо политичаре који стварају проблеме умјесто да их рјешавају, којима су више потребни непријатељи од пријатеља. Препознајмо тобожње лидере, који не само што пљачкају милијарде народног новца него свјесно онемогућавају нормално функционисање институција, прије свега полиције и правосуђа како би се осигурали да никада неће бити процесуирани због криминала. 

Полтрони и протуве, којих је превише око  трпезе многих сујетних владара, схватају да је вријеме пљачке отворено, да се ствара дубоко корумпирани злочиначки систем који пије крв народу и онемогућава сваки напредак. 

Због тога би било крајње вријеме да схватимо да као грађани имамо огромну одговорност због тога што ћутимо и мирно посматрамо како се безочно и бескрупулозно и у миру  народ уништава и расељава од стране неодговорних политичких моћника и њихових сарадника. 

Дођу тренуци када је судбинско питање сваког народа да препозна да нема већег непријатеља од сопствене власти дубоко огрезле у безакоњу, непотизму и криминалу. 

Наравно, да би избјегла ту самоспознају и освјешћење народа, власт ће увијек измишљати и производити непријатеље, креирати сукобе, манипулишући информацијама, измишљајући афере, контролишући медије и купујући или фалсификујући изборе. 

Због тога је изузетно важно развијати демократску културу и слободу мишљења и говора те залагати се за истину, као темељне предуслове опстанка.

Умјесто пристрасног навијачког ината и опредјељивања за једну или другу страну у рату, треба да подржимо универзалне хуманистичке принципе и вриједности, и учинимо све да нам се рат у региону више никада не понови. Јер рат који се води у Украјини, између осталог, резултат је  недостатка демократских процеса у већини земљама бившег Совјетског Савеза.

Отуђена аутократска власт, која нема снажну опозицију, слободне медије и развијено цивилно друштво прије или касније ће гурнути друштво у трагедију. 

Пише: Бранко Тодоровић

(мц.рс)