Њемачки канцелар губи подршку свог народа

Ево како брзо све може да се промијени: Њемачка влада је у сриједу (27. априла) промијенила курс у украјинском рату и сада ће ипак да испоручи тенкове Украјини. Политички притисак је, изгледа, постао превелик, пише ДW.

Са друге стране, становништво с правом гласа у Њемачкој, сада знатно мање подржава испоруку тешког наоружања него почетком мјесеца. На примјер: у најновијем испитивању јавног мњења Дојчландтренд које за јавни сервис АРД врши инфратест димап - за испруку тенкова Украјини се изјаснило 45 одсто испитаних, а прије три седмице их је било 55 одсто.

Јасни заговорници испорука тешког наоружања могу се наћи само у редовима ФДП (70% за : 25% против) и Зелених (67% за : 25 % против). Добра половина присталица демохришћанске Уније је за испоуке (53 одсто), али 42 одсто се томе противи. Присталице СПД су дубоко подијељене (45% је за : 46 % је против). Гласачи АфД-а јасно одбацују испоруке (12% је за : 84% је против).

О разлозима промјене расположења може се само нагађати. Анкета почетком мјесеца (7. априла) обављена је под утиском првих извјештаја о наводним ратним злочинима Русије у Бучи и другим предграђима Кијева.

Три недјеље касније, слике ужаса у Украјини су још увијек свеприсутне, али могуће је да се многи Нијемци брину да би слање тешког наоружања довело до ескалације рата. Ту бригу је изразио и канцелар Олаф Шолц, који је рекао да жели да избјегне све што би могло довести до даље ескалације рата.

Чини се да су два мјесеца од почетка рата у Украјини 24. фебруара, многи људи у Њемачкој између двије ватре. С једне стране, према овом репрезентативном истраживању, нема већине за испоруку тешког наоружања, са друге стране, 52 одсто је за тврђи курс према Русији.

Када се ради о војној подршци Украјини: Влада би требало да буде тврђа према Русији - сматра 52 одсто Нијемаца, док њих 40 одсто сматра да би Влада требало да буде уздржана и да не провоцира Русију.

Када је ријеч о вјечитом питању енергетске зависности Њемачке од Русије, савезна влада је одавно почела да тражи друге лиферанте, али истовремено упозорава на негативне посљедице по њемачку привреду, која је у многим областима зависна од фосилних горива из Русије.

Већина становништва очигледно размишља на исти начин и залаже се за постепено укидање руског увоза 54 одсто. Док је 22 одсто за то да се увоз гаса и нафте одмах заустави, 19 одсто Нијемаца је да се увоз енергената из Русије настави.

Подршка ставу Олафа Шолца у рату у Украјини је ограничена - само трећина испитаних га сматра убједљивим. Још горе га оцјењују када је у питању његова комуникација: двије трећине Нијемаца је сматра лошом. Међутим: Скоро исто толико Нијемаца мисли да Шолц у овој кризи поступа разумно.

Повјерење грађана у његове способности генерално, као шефа Владе, је драстично смањено. Прије савезних избора 2021. јасна већина је вјеровала да би Шолц могао добро да води земљу кроз неку кризу. Послије скоро пет мјесеци на челу Владе, ситуација се преокренула: тренутно скоро половина Нијемаца нема повјерења у њега као кризног менаџера.

Када би избори били у недјељу
Политичко расположење у цјелини готово да се није промијенило: владајућа коалиција СПД, Зелених и Слободних демократа (ФДП) и даље би имала већину од 51 одсто. Упркос све већим критикама канцелара Шолца, његове социјалдемократе (СПД) би и даље добиле 24 одсто, да су избори у недјељу.

Странке Уније ЦДУ и ЦСУ су оствариле благи напредак. Алтернатива за Њемачку (АфД) је стабилна. А Љевице више не би било у Бундестагу, јер се све више удаљава од прага од пет одсто: толико гласова је потребно на савезним изборима да би се ушло у парламент без директног мандата, пише ДW.

(Тањуг)