Тона пелета поскупила за 200 КМ, на тржишту влада хаос

Поређења ради прије двије године цијена тоне пелета се кретала око 280 КМ по тони.

Произвођачи и трговци упозоравају да је врло изгледна могућност да буде апсолутна несташица на тржишту.

Хусеин Бушатлић из компаније Росеwоод која је један од највећих произвођача пелета у Босни и Херцеговини каже да је први разлог за раст цијене пелета повећање цијене електричне енергије.

Цијена електричне енергије је расла 20 посто, али је због првобитног раста од 300 посто прије објаве одлуке о ограничењу цијене ова компанија за шест дана платила 46.000 КМ на рачуну за струју.

“Друга ставка која је поскупјела је сировина. Ми смо од прошле године имали три повећања. Једноставно не питају, само пошаљу и кажу поскупјела је сировина за 10, 20, 30 посто. Једноставно сте приморани или угасити производњу или подићи крајњу цијену,” појаснио је Бушатлић.

Битно је истаћи да су произвођачи сировина предузећа у јавном власништву тј. шумска привредна друштва којима управљају кантони.

“Државне шуме не поштују уговоре који се потписују са њима за испоруку сировине. Ви никад нисте сигурни, потпишете уговор они вам на крају године испоштују 50 посто” појашњава Бушталић да је немогуће се ослањати се на фирме у јавном власништву.

Један од разлога је раст цијена нафте и гаса јер је цијена пластика које се користе у производњи пелета порасла за 300 посто. На цијену пелета у Босни и Херцеговини директну посљедицу је оставио и рат у Украјини.

“Украјина је била велики извозник репроматеријала, говоримо о легираним челицима. Ти легирани челици се користе за производњу алата у производњи пелета, матице, ролери, лежајеви. Једна матрица код нас у производњи кошта 6.100 еура. Једна матрица коју можете користити отприлике мјесец дана,” казао је Бушталић.

Пандемија Цовид-19 је уништила мале пелетаре које нису имале своју сировину него је куповале са стране. Бушталић каже како је пар пелетара зауставило свој рад. Изостала је подршка власти за ове мале пелетаре.

“Стао је извоз, они нису могли пласирати на тржиште Босне и Херцеговине те одређене производе и нису могли трпити” указао је Бушталић на дугорочне посљедице неодговарајуће подршке власти у вријеме пандемије.

Он упозорава да је већ сад општи хаос на тржишту и да постоји опасност од несташице пелета. Каже како купци из Велике Британије и Европске уније не питају за цијену када траже да купе пелет и брикете.

Каже како је константан проблем неконтролисан извоз трупаца из Босне и Херцеговине. Подсјећамо да је Савјет министара Босне и Херцеговине у марту одбило усвојити одлуку о привременој забрани извоза трупаца

“Ми муку мучимо с тим и знате, оснује се фирма са два запослена, директор и секретарица. Ми тренутно имамо 155 запослених и немамо довољну количину трупаца. То је проблем који траје 20 и више година, од послије рата. Ми извозимо сировину, а увозимо готов материјал,” изразио је жаљење Бушталић.

Мухамед Хелаћ, менаџер компаније Дрвосјеча која се бави продајом пелета, каже да је од прошле године евидентиран велики пораст цијене и да је реална цијена достигла 560 КМ по тони, али да се тренутно продаје по 480 КМ по тони.

Као разлоге наводи недостатак сировине и пораст цијене горива. Проблеме је изазвао и рат у Украјини. У Хрватску и Србију се извозе готово неограничене количине пелета.

“У Хрватској и Србији је цијена у протеклих пет шест година била 300 еура за тону пелета, а код нас је била доста нижа. Србија и Хрватска су се доста ослањале на увоз из Украјине. Сада када извоза из Украјине нема они су се оријентисали према нама. То се већ осјетило крајем прошле године. Узимају огромне количине, пелетаре извозе у Хрватску и у Србију. Дошло је до изједначавања цијене” појаснио је Хелаћ.

Потражња на свјетском тржишту и недостатак слуха власти да заустави извоз трупаца уз остале економске проблеме довела је до тога да грађани за тону пелета плаћају цијену већу за 50 посто у односу на прошлу годину.

Цијена тоне пелета у поређењу с цијеном из 2020. године је скупља за више од 200 КМ. А ако се зна да је за потребе једног домаћинства за једну гријну сезону потребно између три или четири тоне, онда ће домаћинство морати издвојити између 600 и 800 КМ више него прије двије године. 

(Клиx)