Постају најбогатија земља на свијету: "Потребан нам је ваш гас што прије"

Како преноси Блоомберг, неколико високих званичника Европске уније посјетило је посљедњих недјеља главни град Катара Доху и сви су имали јасну поруку – потребан нам је ваш гас што је прије могуће.

Први „лед” пробила је Њемачка, која је својим енергетским компанијама наложила да почну преговоре о уговорима о снабдијевању гасом са катарским добављачима.

Фокус на катарски течни природни гас (ЛНГ) посебно је појачан ових дана, након обуставе испоруке руског гаса Пољској и Бугарској.

Судећи по подацима за први квартал, катарски извоз енергије би ове године требало да премаши 100 милијарди долара, први пут од 2014. године.

То ће тамошњем руководству пружити још веће могућности за улагање на свјетским берзама (и посредно постизање спољнополитичких циљева) кроз државни инвестициони фонд од 450 милијарди долара. Поред тога, Доха очекује економску корист од 20 милијарди долара од Свјетског првенства у фудбалу касније ове године. Све ово додатно ће обогатити једну од најбогатијих земаља свијета.

Очекује се да ће економија вриједна 200 милијарди долара ове године порасти за додатних 4,4 одсто, највише од 2015, показују процјене америчке банке Цитигроуп.

У земљи од три милиона људи, БДП по глави становника би ове године требало да достигне скоро 80.000 долара, близу нивоа Швајцарске или Кајманских острва. Ријеч је о великом економском заокрету те мале земље на Арапском полуострву.

Наиме, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и њени савезници утрошили су три године да Катар економски назадују због његових веза са регионалним исламистичким групама и Ираном. Након тога услиједила је пандемија вируса корона која је озбиљно снизила цијене енергије, убрзавајући за неке неизбјежни тренд напуштања фосилних горива и преласка на чисте изворе енергије.

Осим тога, организације за људска права упозориле су на малтретирање страних радника који су градили стадионе и инфраструктуру за Свјетско првенство. Само у 2020. години на тим градилиштима живот је изгубило најмање 50 радника.

Али, данас је завршен економски бојкот арапских сусједа, а цијене гаса у Европи су на рекордном нивоу. Катарски владар, емир Тамим бин Хамад Ал Тани, тражена је особа и у Европи и у Сједињеним Државама.

На јануарском састанку у Бијелој кући на којем се разговарало о „осигурању стабилности глобалног снабдијевања енергијом“, предсједник Џо Бајден је рекао да је Катар „најважнији савезник ван НАТО-а“.

Истовремено, и даље постоје тензије између САД и до сада најважнијег савезника у том дијелу свијета, Саудијске Арабије, због одбијања да заједно са УАЕ повећа производњу нафте и тако допринесе паду цијена.

Треба напоменути да је Катар 2021. године покренуо пројекат вриједан 30 милијарди долара који би до 2027. извезао 60 одсто више ЛНГ-а. Ријеч је о изградњи шест терминала за утечњавање гаса. Прије него што је избио рат у Украјини, неки аналитичари су доводили у питање исплативост инвестиције.

Али сада је потражња толико велика да је катарска влада најавила да би могла изградити још један такав терминал.

„Тренутак је веома срећан што је Катар свједочио новом покретачу раста у овој деценији“, каже Зиад Дауд, главни економиста за тржишта у развоју у Блоомберг Ецономицс.

Тренутно Катар не може произвести довољно ЛНГ-а да задовољи европске потребе. Спољни економски посматрачи сада питају шта ће Катар урадити са тим новцем. Упућени тврде да ће се добар дио новца слити у државни инвестициони фонд.

То би омогућило фонду, који је већ велики акционар у компанијама као што су Волксwаген и британска банка Барцлаyс, као и инвеститор у некретнине у Њујорку и Лондону, да убрза улагања у технолошке компаније. Међутим, Катар би такође могао да искористи новостечено богатство за финансирање политичких циљева у региону.

Прошлог мјесеца, катарска влада је најавила улагање од пет милијарди долара у Египат. То је дио плана заливских држава за подршку тој сјеверноафричкој земљи, потресаној скоковитим цијенама хране након избијања рата у Украјини.

Треба напоменути да неке инвестиције везане за спољнополитичке циљеве нису добро ишле. Катарски инвестициони фонд уложио је неколико милијарди долара у руску имовину, укључујући нафтну компанију Росњефт. Вриједност те имовине је сада веома мала, преноси Пословни.хр.