Да ли је пожар подметнут да би се уништили докази? Много је сумњивих послова у ИРБ-у РС

Иако још нема званичних информација о узроцима и размјерама штете коју је причинио јучерашњи пожар у сједишту Инвестиционо-развојне банке РС у Бањалуци, отвара се низ питања. Доминантно је - да ли је пожар подметнут да би се уништила документација и материјални докази, и ко ће одговарати ако јесте?

Степен уништења просторија ИРБ-а у пожару је јасно видљив, али још нема прецизних података о томе колико је документације о пласираним кредитима уништено. Вршилац дужности директора ове институције Дражен Врховац тврди да архива банке ипак није уништена у пожару, јер се сва документација чува у електронској верзији на серверу на другој локацији. 

“Добар дио документације у пожару ИРБ је изгорио али то неће бити проблем с обзиром да ми сву документацију снимамо електронски и чувамо на серверима који су на другој локацији тако да ћемо ми у наредном периоду успоставити ту архиву нажалост материјална штета је велика и требаће одређено вријеме да се санира”, каже Дражен Врховац,в.д. директора ИРБ-а Републике Српске.

С обзиром да се тренутно води једна истрага и да су у току два судска процеса у вези са незаконитим радом ИРБ-а, а да је у једном поступку, због одобравања кредита без покрића зворничкој Енерголинији до 20 милиона КМ, оптужен и бивши премијер Александар Џомбић, у јавности се појављују бројне спекулације.

Зато је потребно да надлежне институције што прије објелодане прецизан извјештај о пожару и да се разјасни како је могуће да таква институција нема ефикаснији противпожарни систем, који се, према незваничним информацијама, није ни активирао током пожара. 

“Постоји огромно неповјерење у рад институција у то да ли оне раде по закону или се увијек нешто заташкава под политичким или другим утицајем јавност рада и истинитост рада није одлика институција РС поготово не ИРБ. Моје мишљење је да је директор прије него је смислио шта ће рећи да размисли и да срочи изјаву која неће бити контрадиткорна али све везано са за ИРБ је сумњиво и котроверзно и само потпирује сумње јавности у све околности и овог пожара”, каже Јелена Тривић, посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске. 

Правни стручњаци истичу да копије документације у одређеним случајевима могу да служе у доказивању пред судом. 

“Што се тиче кривице, у кривици на све начине можете доказивати изјавама снимцима документима и остало, парница је мало компликованије гдје закон прописао материјалну документацију, она мора бити али у кривиици, баш широк дијапазон доказних средстава”,каже адвокат Слободан Перић. 

Економисти упозоравају да би у случају спорова у вези са пласираним кредитима, поготово онима који побуђују сумњу у законитост, ИРБ могао да претрпи велике губитке. 

“Оно што ја пратећи економске токове сам могао видјети је да је уговор којим је приватизована „Боска“ изгубљен и да суд не прихвата копију иако постоје низ докумената којима се неспорно може дати валидност фотокопираном документу, у смислу потписивање званичног, званичници, људи, итд. Има много пратећих ствари којима би се могло доказивати да је то валидни документ, међутим, колико знам, суд то не прихвата, јер не постоји оригинални документ. Ако се та аналогија примени и на наплату кредита од ИРБ-а, бојим се да ће то бити велики удар на ИРБ и наравно на грађане Републике Српске”, каже економиста Зоран Павловић.

Огласили су се и из бањалучког Окружног јавног тужилаштва. Кажу да ће се о узроцима пожара у ИРБ-у изјаснити након што се обаве сва потребна вјештачења. Ипак, и даље остаје велика сумња, будући да је ИРБ РС са Драженом Врховцем на челу, наставила праксу пласмана кредита без финансијског посредника, иако је ММФ још 2015. године захтијевао укидање директних пласмана.

ИРБ је почетком ове године одобрила позајмицу фирми „Калдера Цомпанy“ у износу од 10 милиона КМ, са роком доспјећа од годину дана, иако та фирма није платила обавезе према ИРБ-у на име 7 милиона купљених обвезница те фирме, чији је рок доспијећа био 20 година.Већински власник Калдере је фирма Проинтер, са којом, по властитом признањју члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, блиско сарађује његов син Игор.

“Ако се та банка бавила нечасним радњама онда су то што се спомињало додјеле кредита фирмама које нису кредитне способне али тај пожар неможе то сакрити”, истиче адвокат Перић.

Јавност је већ заборавила аферу око изградње тада највећег стамбено-пословног објекта у Бањалуци, која је почела 2005. године, а ИРБ РС је у њега уселила тек у јуну 2012. године. Нововјековни „Скадар на Бојани“ званично је водио фамозни инвеститор из Србије, Шмиго Шмигић, сувласник „Естетик интерпројекта“  из Нове Пазове, у домаћој јавности познат по многим преварама, посебно оним у вези са изградњом станова за борачке категорије.

У овој згради станове су купили тадашњи министар управе и локалне самоуправе Зоран Липовац и бивши функционер СНСД-а и судија Уставног суда БиХ, бањалучки адвокат Крстан Симић.

Да је објекат којег је градио више него сумњив инвеститор, био по вољи власти, свједочи и податак да је тадашња управа града Бањалука на челу са Драгољубом Давидовићем у њему купила гаражу од око три хиљада квадрата, што је плаћено 2,5 милиона КМ.

Како је Шмиго Шмигић успио да годинама вуче за нос власти Републике Српске које су са њим блиско сарађивале, и зашто је ИРБ РС толико чекала да усели у унапријед плаћен пословни простор, без активног система противпожарне заштите, питање је за институције РС које данас не раде.

(БН)