Јавни дуг земаља западног Балкана почиње да опада

Спољни дуг дуг земаља западног Балкана почео је да опада у односу на бруто друштвени доходак (БДП), иако је и даље висок, наводи се у извештају Свјетске банке.

Широм региона, просјечни однос спољњег дуга према БДП-у пао је с 60,8% БДП-а у 2020. на 56,5% у 2021. години, како су се економије опоравиле од кризе изазвање вирусом ЦОВИД-19, наводи се Редовном економском извјештају за Западни Балкан, који је Свјетска банка објавила у мају.

Тај омјер је, међутим, још увијек већи него прије кризе 2019. године.

У 2021. години, Црна Гора – најтеже погођена економија кризом 2020. године – доживјела је најоштрији пад омјера спољњег дуга и БДП-а у 2021.  одини. Тај однос је опао за 21 процентни поен (пп).

Према Свјетској банци, то је углавном због тога што је Црна Гора прикупила средства путем еврообвезнице у децембру 2020. године. „[В]ећина финансијских потреба за 2021. покривена је из депозита акумулираних емисијом еврообвезница у децембру 2020. године, без потребе за новим задуживањем ”, наводи се у извјештају.

Док је косовски спољни дуг остао исти, све остале земље западног Балкана су забиљежиле пад удјела унутар БДП-а, укључујући Албанију, упркос томе што је земља прикупила 650 милиона еура од емисије еврообвезница у новембру 2021. године.

Спољни дуг опао је са историјског максимума од 41% БДП-а у 2020. на 38,5% БДП-а у 2021. години, саопштила је Свјетска банка.

Спољни ППГ дуг као постотак БДП-а је такође пао у Сјеверној Македонији и Босни и Херцеговини, углавном због повећања номиналног БДП-а двије земље.

(Политицки.ба)