Како ће Европа функционисати без руске нафте?

"Европске потребе за руском нафтом могле би скоро упола да се смање до 2023. и скоро потпуно да нестану до 2025. године", сматра Вилијам Тодс, директор организације "Транспорт и енвиронмент" (Т&Е) која се залаже за еколошки саобраћај. Нафта се углавном користи за грејање, саобраћај и производњу енергије. У Европској унији се скоро 70 одсто нафте троши на саобраћај, пре свега за путничке аутомобиле.

Ограничење брзине штеди нафту

Зато би једноставна мера за смањење потрошње нафте у Немачкој било увођење ограничења брзине. Тренутно на 70 одсто ауто-путева нема ограничења. Када би на њима била дозвољена максимална брзина од 100, а на магистралним путевима 80 километара на сат, у Немачкој би годишње могло да се уштеди 2,1 милијарда литара фосилних горива. То би било 3,8 одсто укупне потрошње у саобраћају, израчунао је Савезни кабинет за животну средину.

А када би се још и у насељеним местима брзина ограничила на 30 км/х, уштедело би се 3,7 милијарди литара бензина и дизела. Даље мере би могле да буду и увођење повремених забрана вожње недељом, подстицаји за коришћење јавног превоза, као и што чешћи рад од куће.

Но ефекат рада од куће био би само краткорочан, упозорава Валдемар Марц из института Ифо. Јер, дугорочно би се људи онда одселили из центара градова на периферију и у околину, у веће станове, па би зато имали дужи пут до радног места онда када би ипак морали у канцеларију. И зато такође не би били мотивисани за куповину штедљивих аутомобила.

Више електричних аутомобила – мања потрошња нафте

Средњорочно би велики ефекат имао брзи прелазак на електричну мобилност, кажу стручњаци организације Т&Е. Они су израчунали да би тражња за нафтом на тај начин до 2023. пала за 38,8 милиона тона еквивалента нафте. То је 48 одсто руске нафте која се потроши у саобраћају.

Пре свега би се, сматрају, требало концентрисати на возила која се посебно често користе, као што су службени аутомобили, такси возила, аутобуси или камиони. Они чине осам одсто свих возила на путу, али на њих отпада 19 одсто потрошње нафте у саобраћају. Када би сва службена возила била електрична, краткорочно би се остварила 2,25 пута већа уштеда нафте него када би се електрификовала приватна возила, истичу у организацији Т&Е и додају да би могло да се штеди и помоћу неких других мера, као што су обука возача за еколошку вожњу, оптимизовање притиска у гумама на возилима или опремање камиона аеродинамичним додацима.

Без подстицаја на штедњу

Нафта се троши и у авио-саобраћају. Када би се све чланице ЕУ угледале на Француску и забраниле летове на малим удаљеностима, вредност увоза руске нафте годишње би могла да се смањи за две милијарде евра, наводи се у једној анализи организације Гринпис (Греенпеаце).

Даље уштеде могло би да донесе ограничавање пословних путовања – а да је то могуће, показао је локдаун током пандемије.

Насупрот томе, штедњи нафте не доприноси ограничавање цене горива како би се ублажиле последице поскупљења енергената за грађане. Упркос томе, немачки парламент ће у петак (13.5) о томе вероватно да расправља. Планирано је смањење пореза на енергенте на европски минимум током три летња месеца.

Али, ако ће гориво да буде јефтиније, онда то неће да подстакне његову штедњу. Тако је од марта смањење пореза на гориво у 18 европских држава у вредности од 14 милијарди евра довело до повећања потрошње нафте за 3,3 милиона тона еквивалента нафте, указују у организацији Т&Е.

Дакле, постоје мере које би довеле до смањења потрошње нафте.

У Европској унији и даље се дискутује о ембаргу на увоз руске нафте. Немачку ембарго не би превише погодио, с обзиром на то да је проценат руске нафте у њеној укупној потрошњи смањен на 12 одсто. Другачија ситуација је у Мађарској, Словачкој, Чешкој и Бугарској. Укупно једна четвртина потрошње ЕУ покрива се још увек нафтом из Русије.

(ДW    Фото: Ред иворy/Схуттерстоцк)