Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

Бијељина: Бивши привредни гигант више не постоји

Незванично сазнајемо да ће на локацији Шећеране бити изграђен погон за рециклажу секундарних сировина.

Република Српска
Бијељина: Бивши привредни гигант више не постоји

Диобом 700.000 КМ повјериоцима данас је и дефинитно окончан седмогодишњи стечај у бијељинској фабрици шећера. Преостали дуг од
900.000 КМ Фонду ПИО исплатиће Влада Републике Српске, потврдио је за БН ТВ стечајни управник Шећеране Небојша Матић.

Некадашњи привредни гигант, бијељинска Шећерана, више не постоји.

Стечајни поступак је завршен.Радници и остали повјериоци су наплатили потраживања у износу од 95 посто. Једино је остало спорно увезивање радног стажа, наводи стечајни управник Шећеране Небојша Матић.

- Фонду пензионог осигурања остао је дуг од 900.000 марака. Влада Републике Српске има посебан фонд за регулисање тих заосталих плата и доприноса за раднике када је завршен стечајни поступак у предузећу у којем су радили. Из искуства говорим да се чека шест мјесеци до годину дана да им буде увезан радни стаж, рекао је Матић.

Подсјећамо, предузеће „НСГ Рент“ из Зворника купило је бијељинску Шећерану почетком прошле године за три милиона марака. Томе је претходио низ неуспјешних лицитација и пада продајне цијене са 23,7 милиона КМ на осам пута мањи износ.

- Ми смо имали 14 лицитација и нико се није појављивао. Било је ту прича, турске компаније, кинеске, њемачке компаније, нико није био озбиљан купац, нико није уплатио депозит. Достављали су нам из Турске потенцијални купци лажне пријаве, као уплатили су 50.000 за учешће на лицитацији, а никада те паре нису легле на рачун нити су се појавили.

`НСГ Рент` је прва озбиљна фирма која се појавила, која је уплатила депозит и која је исплатила средства у року од три дана, рекао је Матић.

Куповином фабрике, „НСГ Рент“ је постао власник 50 хектара земље и 15.000 квадрата пословног комплекса, а према незваничним информацијама „Шећерана“ је у међувремену добила новог власника.

„Павгорд“ је откупио 63 одсто потраживања „Шећеране“, што га је коштало око десет милиона марака са чиме је добио превласт у Скупштини
повјерилаца, која је након продаје потраживања са 132 спала на 21 члана. На локацији Шећеране већ је уложено неколико милиона марака.

- Имам само информацију да је то сасвим друга локација, да је ту доста пара уложено, да је то све сређено и да је доведено у ред. Сигурно неће остати тако, неко да уложи пар милиона а да стоји, сигурно ће се покренути неки облик производње, рекао је Матић.

Незванично сазнајемо да ће на локацији Шећеране бити изграђен погон за рециклажу секундарних сировина.

(БН)

Коментари (14)

(не)успех

Демократе су фабрику макар окрецили.Ста хоцете и то је успех.Нису они тамо неки југословенски комунисти да је јос пусте у погон а тек да је продају.Па неце они валда све да ураде.За то су потребни кадрови а њих нема.Добровољно су отерани на рад у иностранство. Мозда кад (ако) се врате,поново фабрика проради ал' мрка је капа.

Незгодан

Мада то мозда неким неце одговарати, али та сецерана никад није требала ни бити изградјена. У вријеме њене градње (захваљујуци Р. Цолаковицу), она је била двадесет-и-нека сецерана у тадасњој СФРЈ, и економски заиста није имала основа. Увоз сировине из Мадјарске је требао снабдијевати производњу, али се то врло брзо показало непрактицним. Тек након тога су власти поцеле са давањем разних субвенција да би производјаци у Бијељини и Посавини пресли на узгој сецерне репице. Ста је, ту је. Фабрика је престала са производњом вец одавно, а нисам сигуран да је икад радила ни близу капацитета за који је била изградјена. Прерада отпада и скупљање сировина постаје све уноснији посао у свијету, а уједно це моци понудити нова радна мјеста, тренутно несто сто је најпотребније у РС и БиХ.

Тврд

А одакле цемо увозити отпад "за рециклазу" да би убирали "потицаје"? Јел систем рада планиран као с оним безопасним "текстилом" из Дрвара

Зеки Пресс

Драги мои (зарез) оцистили смо РС од неликвидних предузеца (тацка)

Татар

Значи биће отпад уместо фабрике.Профитабилно нема ста

благо нама

Не постоји "Чајавец" , "Инцел", "Јелшинград"... зашто би шећерана постојала? Битно је да је Додо вјечан.

Јесте , Благо нама

Уништавамо БиХ и то је циљ! Јасно, издајниче, глупи?

борац

Ста има јос у овиј биједној земљи дрзавни слузбеници и сумски радници.

незнам

Ста имају јос да угасе ЕП и готово циљ остварен.

Приједор

Градјани Приједора су презадовољни посасним градјанином Милорадом Додиком његовим залагање за униставањем сто висе предузеца и фирми и отварањем сто висе Мозарта и лото киоска јер на том поцива стабилнпст РС. Сецерана је јубиларна 100 фирма која је нестала. Република Српска изгледа горе од Украјине. Зивела Влада, зивели Додик и Висковиц, зивио СНСД-ееееее.

Деба

Цим се Павгорд појави знајте да је нека превара у питању! Погледајте ста се са Зитопромета урадило, продаје Павгорд све сто се продати мозе а као Винарија је купила само непокретну имовину, мозе да се купује као на бувљаку, ваге, возила, зељезо, алат, ..... ста позелис, без отпремница и рацуна, само носи

ПЛАВИ ЈОРГОВНИ

ОВА ИЗДАЈНИЦКА ВЛАСТ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ СВЕ УНИСТИ.СРАМОТО ЉУДСКА,ДА У СРЦУ СЕМБЕРИЈЕ ГАСИТЕ СЕЦЕРАНУ А ОРАВИТЕ РЕЦИКЛАЗУ ОТПАДА.НИ ХИТЛЕР НИЈЕ УНИСТИО ЕВРОПУ КОЛИКО СУ ОВИ УНИСТИЛИ ЕКОНОМИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.ГЛОДАРИ.

Раде криминалци

Павгорд купује, Додик трља проклете руцице. Алумина је сљедеца, и Зворника висе нема. Јој сектаси, сјеме вам се затрло

Ре

Зар људска похлепа не може да стане? Психијатрија.

Величина текста