Тихе санкције: Европска унија стопира новац БиХ

Иако незванично, у Дирекцији за европске интеграције (ДЕИ) БиХ говоре о неформалним санкцијама против БиХ од стране ЕУ, званично су нам у одговору нагласили да засад нико у ЕУ у службеној комуникацији са ДЕИ санкције не спомиње.

Ипак, како се чини, ЕУ је одобрила знатно мање пројеката од приједлога које је ДЕИ упутила Делегацији ЕУ, а и оно што је одобрено до даљег се налази на чекању.

"Први приједлог ИПА 2021. програма који је упућен Европској комисији у марту 2021. године износио је 157.500.000 евра. Након првобитне процјене стратешке релевантности, а потом и техничке зрелости, Европска комисија је усвојила ИПА 2021. државни акциони план за БиХ у децембру 2021. године у износу од 73 милиона евра. Средства могу бити на располагању Делегацији ЕУ за уговарање након што буде потписан партнерски споразум између ЕУ и БиХ о ИПА ИИИ, те финансијски за ИПА 2021. програм", објаснили су у ДЕИ за "Независне новине".

Напомене ради, ДЕИ нема надлежност да спроводи ИПА пројекте, а њихове могућности да помогну у припреми пројеката су системски ограничене, док је одговорност углавном на осталим нивоима власти.

Слично истичу и у Делегацији ЕУ, која је и даље задужена за имплементацију одобрених пројеката из ИПА.

"У овој фази није могуће потписати споразум о финансирању за ИПА 2021. Прелиминарни корак је усвајање Споразума о финансијском оквирном партнерству (ФФПА) између Европске комисије и БиХ, који ће дефинисати будућу сарадњу и сарадњу за период од 2021. до 2027. године. Овај споразум је већ потписан од стране Европске комисије и БиХ треба да га такође потпише. Када обје стране одобре ФФПА, тада се могу усвојити споразуми о финансирању годишњих програма", објаснили су "Независним новинама" у Делегацији ЕУ.

Додатни проблем за БиХ представља чињеница да би се већ требало озбиљно радити и на ИПА ИИИ за наредну годину, али, због тренутне лоше ситуације, ни то није случај.

"Разговори о активностима програмирања ИПА 2022. су почели, али у овој фази ништа није одобрено", рекли су нам они.

Напомене ради, од ове године за земље западног Балкана је на располагању ИПА ИИИ, који, за разлику од прве двије компоненте ИПА, нема прецизан износ за сваку земљу, већ се новац дијели према квалитету пројеката, а буџет је фиксно одређен за сваки од сектора. То значи да свака од земаља у региону конкурише против других земаља за пројекте по секторима, тако да квалитет пројеката пресуђује која земља ће успјети повући средства.

Како кажу у ДЕИ, ИПА ИИИ ће за наредни седмогодишњи период имати буџет од 14,2 милијарде евра и биће подијељен у пет области, односно сектора. Земље кориснице ће се моћи кандидовати за пројекте из области владавине права и јачања демократије, добре управе, зелене агенде и одрживог развоја, конкуретност и инклузивност, те за територијалну и прекограничну сарадњу.

Највише новца ће, како нам је речено, бити одвојено за зелену агенду, на коју ће у наредном седмогодишњем периоду отићи готово половина новца од расположивих 14 милијарди, док ће по 15 одсто отићи за добро управљање и владавину права.

Проблем за БиХ представља чињеница да је направљен изузетно мали напредак у реформама, посебно у испуњавању 14 кључних приоритета из Мишљења Европске комисије за добијање кандидатуре.

Високи званичник ЕУ нам је недавно рекао да се сада улажу напори да се стање даље не погорша, умјесто да се сви фокусирају на то како ствари поправити. 

(Независне)