Ово бх. друштво је попунило америчке црне листе

У каквом стању се налази БиХ најбоље илуструје листа санкција. Конкретно разлози због којих су бх. званичници санкционисани те функције које обављају говоре колико је корупција нагризла бх. друштво, али и колико је демократија угрожена.

Први који је завршио на америчкој листи санкција почетком године је лидер СНСД-а и члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Он се и раније налазио на америчкој листи санкционисаних од 2017. заједно са страначким колегом Николом Шпирићем. У јануару ове године је санкционисан због подривања државе, угрожавања Дејтонског споразума, корупције и бројних других активности којима Додик нарушава функционисање демократије.

На листи се заједно с Додиком нашла и Алтернативна телевизија.

Потом је Додик завршио на још једној листи, овај пут британској листи санкција, заједно са предсједницом Републике Српске Жељком Цвијановић. Уз сличне разлоге које су навели и Американци, Додик и Цвијановић су конкретно означени као руски савезници, што у новим геополитичким околностима значајно мијења контекст.

Додиков савјетник Милан Тегелтија на америчкој црној листи завршио је због високе корупције у периоду када је обављао фунцкију предсједника Високог судског и тужилачког савјета (ВСТВ). На листи се нашла и Тегелтијина супруга Тијана.

Због промовисања сецесионистичке политике Републике Српске на америчкој црној листи јуче је завршио и министар здравља Ален Шеранић. Он је водио процес усвајања Закона о лијековима и медицинским средствима Републике Српске којег је његово министарство упутило Народној скупштини РС на разматрање.

То је директно подривање државе и државне агенције за лијекове.

Из Федерације БиХ на црној листи САД-а су због корупције завршили Асим Сарајлић (СДА) прије свега због афере "Асим" која је на почетку 2020. године подигла велику прашину у бх. друштву. Сарајлић је оптужен за трговину утицајима у процесу унутарстраначких избора.

Сарајлић је такође на црној листи завршио под оптужбом да је злоупотријебио свој положај у односу на БХ Телецом, велико државно предузеће у БиХ.

На истој листи је завршио и бивши предсједник ПДА Мирсад Кукић. Стате Департмент је навео како је Кукић умијешан у коруптивне активности које су се односиле на рад рудника у Бановићима.

"У својству директора рудника Кукић је био умијешан у коруптивна дјела путем којих је користио његов политички утицај и службену моћ за стицање личне користи. Наиме, постоје вјеродостојне информације да је Кукић присвајао јавна средства за личну корист и мијешао се у одлуке о запошљавању и именовању како би стицао политичку корист", наведено је из Стате Департмента.

Бивша главна државна тужитељица Гордана Тадић под америчким санкцијама је завршила због корупције, али и због тога што је одговорна или саучесник, или да је директно или индиректно учествовала у акцијама или политикама које поткопавају демократске процесе или институције на западном Балкану.

И у коначници Маринко Чавара (ХДЗ) је санкционисан због блокаде демократских процеса те угрожавања функционисања ФБиХ.

"Од 2019. године одбија да предложи судије са листе кандидата које је доставило Високи судски и тужилачки савјет ради попуне упражњених мјеста у суду. Одбијајући да проведе процес предлагања судија, Чавара блокира функционисање Савјета за заштиту виталног националног интереса суда, тијела које се састоји од одређеног броја и подразумијева одређени састав судија Уставног суда ФБиХ, а које је 2002. формирано у складу са амандманима високог представника на Устав ФБиХ", напоменуто је.

Америчке власти су Чавару описале као одговорног или саучесника у, како је наведено, директном или индиректном учешћу, кршењу или дјеловању које представља опструкцију или пријете проведби било којег регионалног сигурносног, мировног споразума или споразума о сарадњи или о обостраном признању, оквирног споразума или механизма који се односи на Западни Балкан.

(Клиx   Фото:А. Л./Клиx.ба)