Пјевач води највећу животну битку, она му је подршка!

Познати интерпретатор народне музике више од годину дана лечи се од карцинома плућа, а сада се ослонио у потпуности на достигнућа савремене медицине и ускоро почиње са имунотерапијом.

– Пре неког времена сам се вратио из Турске где сам радио ПЕТ скенер. Постоје промене на костима, али ја верујем и борим се. Ускоро ћу пут Београда, на промоцију мог новог албума. Безрезервно сам се ослонио на медицину. Пријатељи и други људи добре воље и намера, са свих страна света ми саветују разне ствари, али ја сам овако одлучио. Добро је што сам психички стабилан, „гурам“ то колико могу. Сваки човек који је у овој ситуацији, понекад се осећа као да га „дегажирају“ попут лопте, али мора се реално прихватити стање и суочити са њим – прича Калезић, уз мотивациону лекцију храбрости и животне воље.

Нема много хвале за данашњи тренутак у глобалу. Мало је, чини се, и љут што новинари инсистирају на тешким причама, ружним моментима животним, и извлаче их из контекста… А неки то, констатује, користе за промоцију без мере и скрупула. Њему то, децидирано каже, није потребно.

– Немам ја проблем да о болести причам. Али, неке ствари су важније, и требало би да буду важније од тога. Ја се бавим музиком! То је мој живот. И док то будем могао да радим и осећам, ја ћу бити жив. Неће ми то одредити болест. Одредиће ми оно у шта једино верујем целог свог живота, а то је песма, то је музика – не оставља простор дилемама човек који је у историји музике оставио бројне хитове, оне праве, изван времена. Сви до једног говоре о љубави.

Пред њим је издавање фантастичног албума. Отпевао је неке нестварно лепе стихове, међу којима су и дела Витомира Вита Николића и Алексе Шантића. Њима ће својим препознатљивим, топлим гласом удахнути душу и дати неки нови живот у вечности.

– Ово није само прича о мојој Ирени која ми сада даје највећу снагу. То је једна поштена, искрена, људска, општа прича о суштини, а то је љубав. Није ту било ни трунке жеље да се Она импресионира, нити било који други човек. Испало је, међутим, да је то једна од најлепших интерпретација у мојој каријери. Ја то осећам дубоко, носим у себи, то је део мене. Наша љубав која је расла и још увек расте и у овом искушењу, наше приче поред камина уз чашу вина, то је наше највеће богатство. Деца су на другим странама света, свако дође и оде… Шта бих ја сада радио да немам њу, моју Ирену? – пита се људски, али на срећу само у теорији.

Живот је скуп летова и падова, па тако се и у песми коју ћемо, надамо се, ускоро чути и у етру, спомиње управо то. Ако и паднемо, узлетећемо поново једино ако имамо са ким. Свака особа, каже Калезић, заслужује да има некога на кога може да се ослони и када је лако, и када је тешко.

– Није лако бринути о човеку који болује. Све се то преживљава, трчи и јури, бирократија је код нас компликована и напорна, лекари, папири… Нема краја. Ако се некоме деси да га партнер напусти у болести, они, у ствари никада нису ни били прави партнери. Не може се љубав, ако је права, заборавити. Нити на неко дугме искључити. Како можете да престанете да волите некога само ако више не може тако брзо да потрчи на сто метара? Љубав или постоји, или не постоји. Дошло је неко време да покажемо колико ваљамо, а колико не ваљамо и као појединци и као народ. Не треба нам нико други за то. Лажни морал влада, он код нас не треба да се „залива“, успева и без труда. Љубав је једина истина која нас може одржати људима – испричао је певач.

(Курир.рс/еКлиника)