Док увоз "цвјета", домаћа роба не може да се прода
Произвођачи поврћа и воћа у Српској полако губе битку са увозном робом која је, кажу, углавном мањег квалитета, али нижих цијена. Поручују да ће без помоћи државе и регулисања увоза бити принуђени да одустану од производње.
Повртари из семберског села Доње Црњелово каже да је у пластеницима у току берба краставца и паприке. За пар дана браће и парадајз али се питају како их продати када су тезге на пијацама и маркетима препуне увозног, раног поврћа чије је цијена знатно повољнија у односу на ране сорте из домаћих пластеника.
Рајо Којић, пољопривредни произвођач из Доњег Црњелова код Бијељине каже да их увоз, који је преплавио наше тржиште, гуши.
“Купце засипају увозном робом и тиме обарају цијену наше робе која је много квалитетнија”, каже Којић.
Којић додаје да се увозна роба на крају продаје толико јефтино да нема рачуна да се плати ни њен транспорт и пита се гдје је ту рачуница.
Мјештанин истог села Војислав Томић објашњава да рачунице нема ни у производњи парадајза.
“Наш парадајз сада кошта око 1-1.2 КМ. Кад је изнесем свој на продају, биће око 70 или 80 фенинга, односно 7-8 КМ гајбица. Само гајба за паковање ће коштати 1КМ, а гдје је све уложено”, пита се Војислав.
Семберски повртари кажу да своју робу џаба возе на кванташку пијацу када немају коме да је продају.
Драго Томић објашњава да на пијацу некад није могло да се уђе, а да данас све стане у два реда.
“Постоји неколико пар купаца који долазе свакодневно, возе робу по БиХ, и то је то”, истиче Томић.
Некад дођете у ситуацију да немате коме ни да поклоните, додаје, наглашавајући да домаћа роба трговцима дође као допуна онога што се увезе.
Нелојална конкуренција велики је проблем и воћарима у Српској, каже Младен Марјановић, предсједник Удружења воћара “Приједор” из Приједора. Додаје да без обзира што наши воћари производе јефтиније и квалитетније воће, они из иностраснтва имају много веће подстицаје па су им конкуренција.
“Уколико дође до тога да ми немамо свог воћа онда цијена и код нас буде виша. Међутим,
све је поскупило и код нас и у Европи и свијету, па више нико не може да произведе ништа јефтино”, закључује Марјановић.
Због нелојалне конкуренције и све скупље производње многи пољопривредни произвођачи дижу руке од пољопривреде и окрећу се другим пословима, тражећи неке боље услове и веће поштовање свог рада.
Оно што може да их заустави и задржи на њивама којима су посветили своје животе, кажу јесте већа брига државе односно подстицаји или заштита домаћег тржишта. У супротном, нити ће имати ко да производи, а ни да купи.
(БН)
Повезане вијести
Коментари (20)
Ене
Јагоде, трешње, парадајз, паприке, кајсије , стигле и лубенице, ја појма немам шта је домаће а шта није нити се то може видјети у мом гранапу, а да је све скупо и прескупо то знам и видим без обзира одакле је производ.
Вили
Тако и треба када су се наси пољопривредни производјаци постали халапљиви.Цаст појединцима,али многи се зеле обогатити за 2-3године.2020 купус био 3 КМ за врецицу,просле 10КМ а производјаци су јавно говорили да би имали нормалну зараду по врецици за 5 КМ.Па сто је онда била до 10 КМ ако је за 5 добро купцима и производјацима?Сами производјаци одредјују цијене,а нико те цијене не контролисе.Било би добро забранити увоз, али обавезно цијене домацих производа контролисати и не дозволити производјацима да сами диктирају цијену својих производа,понекад и три пута вецу од реалне.
Маxо
Засто нема декларација код воца и поврца о земљи поријекла. Ја кад сам у продавници немогу 90% слуцаја да утврдим дал је домаце или није???
нелогичо
нека ми пољопривредници не замијере наша трешња била 7 км а банана која се увози из јужни далеки крајева 2 км ,куповна моћ мала
Преваранти
Не плацају никакав порез ,а јос су скупљи за 30%..
РС
Па ви опет гласајте за исту власт.
Јаффа
Куповало би се више домаће, иако је скупље, кад пољопривредници не би имали засаде за себе и за тржиште...
КА-ТА-СТРО-ФА
СЕЉАК ПРИЗВОДЈАЦ ХРАНЕ ЈЕ ЗАНИМАЊЕ КОЈЕ ИЗУМИРЕ ВЕЛИКОМ БРЗИНОМ. ТО НИКОГY НЕ БРИНЕ НИТИ ЗАНИМА. БИТНО ЈЕ САМО УЦИ У ПОЛИТИКУ И ДОГРАБИТ СЕ ВЛАСТИ ЈЕР СЕ ЗА 4 ГОДИНЕ ПОРОДИЦА ОБЕЗБЈЕДИ .
трагац
Тако нам и треба. Позатварали се у своје торове. Нема купаца. Некада се роба из Црнаљева и осталих села возила до Марибора. Од првих струкова расаде до задњих плодова шљиве и дуња возило се и продавало дуж јадранске обале. Д. Црнаљево је имало у сваком домаћинству најмање по један ТАМ-ић зарађен на расади, јагодама, паприкама а нароћито у јесен купусом. Сад у свој тор.
Пољопривредник
Скупља им роба на трзници и уз пут него у продавницама. А пдв не плацају ...стетА
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.