Прескупо гориво тешко погађа пољопривреду

Из Удружења пољопривредника ФБиХ и Удружења пољопривредних произвођача-мљекара РС сагласни су у томе да су на ивици опстанка.

Међу највеће проблеме са којима се сусрећу пољопривредни произвођачи у Босни и Херцеговини истичу да тренутно не постоје олакшица у виду “плавог дизела” којег би искористили за пољопривредне машине које користе у припрему сијена за прехрану животиња.

Такође, наглашавају и ниску цијену откупа млијека која уз тренутне цијене горива и хране за животиње присиљава пољопривреднике да послују у минусу како би сачували производњу чија је успостава трајала од краја рата.

“Тренутно се обављају радови кошевине и прикупљања травне силаже или сухог сијена и за то немамо никакву потпору по питању олакшица за цијене горива. Ако упоредите само цијену из прошле године и сада видите да радимо са дупло скупљим улазним цијенама, а откуп је растао минимално, у случају мљекарства свега пар фенинга, а у производњи меса од 20-30 фенинга. Пољопривреда је тренутно угрожена са свих страна“, каже Адмир Кахриман, предсједник Удружења пољопривредника Федерације Босне и Херцеговине.

Истиче како цијена дизела посебно погађа јер свака фарма користи веће количине како на дневном опслуживању фарми тако и у производњи хране.

Захтјевају да се на државном или ентитеском нивоу законски регулише цијена плавог дизела која би пољопривредницима понудила сигурност у производњи.

“Производња млијека је највише погођена у посљедњих годину дана. Доживјели смо раст цијена минералних горива, цијену раста кабасте хране, поскупљење дизела и свих осталих дијелова за пољопривредну механизацију. Цијена млијека је у задњих годину дана и откупу порасла неких 7 фенинга и ми се ту не можемо уклопити. Цијена производње млијека на фарми тренутно је мање од цијене у продаји и сви послујемо у минусу како би очували производњу,” упозорава Кахриман на тешко стање у производњи млијека.

Каже како редовни подстицаји који су дефинисани законом долазе али да ако се у обзир узме цјелокупна ситуација на тржишту то није довољно да би пољопривредници опстали.

Ипак истиче да се не може ни све тражити од државе иако су подстицаји у принципу недовољни.

“Једини спас за очување пољопривредне производње је повећање откупне цијене наших производа. Од тога откупљивачи бјеже иако су свјесни да то морају они то пролонгирају, а ми се гушимо“, појаснио је Кахриман.

Ипак, Кахриман наглашава да се ради о повећању које би за крајњег корисника износило можда неких 10 фенинга по литру млијека али да би на тај начин била спашена производња млијека и фарме које су се развијале више од 20 година.

Велики проблем за пољопривреднике је и пораст цијене концентрата, чија је цијена са 50 фенинга порасла на преко једне марке. Пољопривредници сумњају у оправданост оваквих поскупљења јер се у производњи концентрата користе житарице из прошлогодишње производње, те се питају какве ће цијене бити када се буду користиле житарице из 2022. године.

Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача-мљекара Републике Српске каже како су идентични проблеми пољопривредних произвођача у оба ентитета, те да недостаје стратегија за подршку пољопривреди.

“Комплетна производња у пољопривреди је у минусу. Ђубриво је плаћано по 1.90 КМ или 2 КМ, а сада за пшеницу нуде по 50 фенинги. Имали смо скупу сјетву, јефтину жетву и на годину неће нико сијати” упозорава Усорац на тешко стање у пољопривреди.

Каже како пет година траже плави дизел од политичара, а да немају никакву позитивну реакцију. Са овом цијеном нафте од 3.50 КМ и жетвом пшенице са цијеном од 50 фенинги потребно је 7 килограма пшенице за литар нафте.

“Пустили су нас низ воду, ентитетска министарства понешто дају али то све није рјешење. Нема систематског рјешења у пољопривреди, а у пољопривреди мора доћи до њега“, став је Усорца.

Усорац каже како постоји проблем и са количином доступне траве те да је морао покосити раж и пшеницу како би осигурао довољне количине за зимски период.

“Трава је била лијепа али ниска, ријетка и није било довољно приноса. На 300 дунума траве сам морао покосити још 10 дунума ражи и пшенице. Питање је и шта ће бити са кукурузом, суша је велика и најгоре ће бити ако га будемо у јулу жети“, жали се Усорац.  

(Клиx)